Jovana I.
U prethodnih nekoliko meseci priča se o privatizaciji PKB-a. Majska istraživanja i podaci pak, govore da bi ovakav korak bio jedna velika greška jer su posedi ove korporacije izuzetno plodni i da ne treba da se pretvaraju u građevinsko zemljište zarad nečijeg profita.
Već pola veka Srbija se ne trudi dovoljno oko svog zemljišta koje je idealno za poljoprivredu. Statistički podaci pokazuju da bi se skoro svaki centimetar naše zemlje mogao iskoristiti u zemljoradničke svrhe. Međutim, prihodi ove grane privrede i opšte stanje u agroekonomiji danas i više su nego upozoravajući.
Ogromne površine plodnog zemljišta danas su ostavljene za obrastu u korov i grmlje ili se rasprodaju da bi postale gradsko-građevinsko zemljište što donosi ogromne gubitke državnoj ekonomiji na duge staze.
Stručnjaci iz oblasti poljoprivrede plaše se da bi srpsko zemljište moglo postati samo lepa priča u seminarskim i maturskim radovima studenata poljoprivrednih fakulteta.
Statistički podaci takođe kažu da je svaki deveti hektar plodne zemlje zapostavljen ili neobrađen a između 1960. i 2012. godine naša zemlja izgubila je skoro 28 % kvalitetnog, obradivog zemljišta.
Kakvi god bili razlozi za to, ova brojka je stravična, cela situacija tužna a postupak skoro neoprostiv.
Čovek je od svog nastanka nastojao da poštuje plodnu zemlju te se naseljavao u blizini obradivog zemljišta a ne na samom plodnom zemljištu. Iako postoje zakoni kojima se štiti poljoprivredno zemljište, moderni građevinari se redovno i bez griže savesti oglušuju o njih.
Da bi priroda obrazovala jedan centimetar kvalitetnog, obradivog zemljišta, potrebno je između 1.000 i 25.000 godina a naša zemlja ima čak 424.000 hektara plodnog, neobrađenog zemljišta!
Uprkos svom zanemarivanju zemljišta u prethodnih 50 godina, statistike pokazuju da bi uz odgovarajuća, ne tako velika ulaganja, od plodnog zemljišta Srbija mogla da ubira profit od šest milijardi dolara godišnje!
Sa druge strane, čak i kad bismo se složili sa tim da je PKB u velikim dugovima, uz pravilnu prodaju samo nekoliko stotina hektara mogao da isplati sva svoja dugovanja i da nastavi sa uspešnim radom. Znači, kompletna privatizacija nije neophodna!
Srbija ima sve uslove da razvija svoju poljoprivredu. Na birou čeka čak 28.000 stručnjaka koji su završili poljoprivredni fakultet. Nema potrebe za privatizacijom! Zemljište leve Poljoprivrednog kombinata Beograd, zemljište leve obale nema cenu!
Izvor: „Poljoindustrija“
