Bojan K.
Beogradska policija uhapsila je tri osobe koje su peko društvene mreže Fejsbuk objavljivale lažne podatke o broju nastradalih u poplavama. Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana za krivično delo „širenja panike i nereda“.
Zbog objavljivanja lažnih podataka o broju nastradalih u poplavama, beogradska policija uhapsila je tri osobe jer su preko društvenih mreža objavljivale lažne podatke o broju nastradalih.
Veselin Milić, načelnik beogradske policije, objasnio je da su tri osobe uhapšene jer se terete za krivično delo „širenja panike i nereda” u pokušaju.
Osumnjičeni su širili paniku preko Fejsbuka gde su navodili da je stradalo više stotine žitelja, što, kako je Milić rekao, nije tačno.
Međutim, mnogi stučnjaci smatraju da su razna nagađanja po društvenim mrežama, o broju stradalih u poplavama, posledica toga što ne postoje zvanični podaci o imenima poginulih i spisak nestalih osoba.
Gde je granica između slobode govora i širenja panike?
Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava upozorava da bi trebalo biti veoma pažljiv prilikom određivanja granice između slobode govora i širenja panike
Evropski sud za ljudska prava se drži stava da je sloboda govora izuzetno široka i da svako kašnjenje informacije može izazvati određena pitanja kod građana o tome da li se podacima manipuliše ili ne.
„Kada pogledate ono što se dešavalo na internetu, veoma teško može to da se podvede pod ovo krivično delo izazivanja panike i nereda. Ovde mora postojati umišljaj, mora postojati svest o tome da su informacije koje su prenošene lažne, a potom se mora utvrđivati i ta panika, ili, teže, to narušavanje javnog reda i mira, ili ometanje odluka državnih organa koji su funkcionisali tokom ove katastrofe koja se desila Srbiji“, kaže Antonijević.
On dodaje da je sloboda izražavanja širioko postavljena, i da građani imaju pravo i interes da budu obavešteni o svemu, i da će u odsustvu informacija imati te poluinformacije i prenošenje nekih vesti za koje se kasnije ispostavi da nisu istinite.
