Započeto čišćenje 69 kilometara kanalske mreže na levoj obali

Danas je započeto čišćenje 69 kilometara kanalske mreže na levoj obali Dunava koji prolaze kroz naseljena mesta, država je izdvojila oko 2 miliona evra.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić, član Gradskog veća Dragomir Petronijević i sekretar za privredu Grada Beograda Milinko Veličković obišli su danas naselje Kotež i crpnu stanicu Reva gde je otpočelo čišćenje kanalske mreže na levoj obali Dunava.

Događaju su prisustvovali predsednik opštine Palilula Aleksandar Jovičić, direktor JP „Srbijavode” Goran Puzović i predstavnici Vodoprivrednog društva „Sibnica”.

Vesić je istakao da sa ovim radovima kreće čišćenje kanala na levoj obali Dunava i podsetio da je na istom mestu posle nedavnih obilnih padavima to najavio i predsednik Republike Srbije.

– Država je izdvojila oko dva miliona evra kako bi bilo očišćeno 69 kilometara kanala koji prolaze kroz gusto naseljene delove ovih naselja s leve obale Dunava, a pod ingerencijom „Srbijavoda” – rekao je zamenik gradonačelnika.

I dodao, kada vidimo ove kanale, jasno je s kakvim se problemom suočavaju građani u ovom delu grada. Isti ovaj kanal je pre godinu i po dana čistila opština i očigledno je da je potrebno sistemsko rešenje. Ovde nema nijedne kuće koja je iznad nivoa Dunava i jasno je da se nije radilo prema standardima nasipanja zemljišta, kakav slučaj imamo na Novom Beogradu – rekao je zamenik gradonačelnika.

Zbog svega toga potrebni su ozbiljni napori kako bi se odvojila kišna i atmosferska kanalizacija od fekalne i kako bi se deo grada u kome živi 150.000 ljudi doveo u red.

On je najavio u narednim nedeljema potpisivanja ugovora sa Evropskom investicionom bankom za izgradnju kanalizacije u istom delu Beograda, a koja će, kako je rekao, prema najavama predsednika krenuti na proleće.

– Tada će se rešiti direktno izlivanje kanalizacije u kanale, što je možda jedini slučaj u Srbiji da se fekalije izlivaju u gusto naseljeni deo grada – ukazao je Vesić.

Takođe je podsetio da na levoj obali Dunava ima skoro 900 kilometara kanalske mreže za poljoprivrednu proizvodnju, što je, prema njegovim rečima, čini najgušćom mrežom u Evropi.

– Čistiće se i 240 kilometara kanala u saradnji sa Abu Dabi fondom koji su potrebni za funkcionisanje PKB-a. To je sve zajedno više od 300 kilometara kanalske mreže, odnosno trećina ukupne kanalske mreže koja nije rađena od njihovog postanka. Država je nekada pemetno planirala kanalsku mrežu i to je posao koji nas čeka u budućnosti – istakao je Vesić i dodao prilikom obilaska crpne stanica Reva da će ona biti poptuno rekonstruisana sa većim kapacitetom rada.

– Dobra vest je za građane ovog dela grada što će za dve sedmice biti raspisan tender za izgradnju novog doma zdravlja u Borči, što je predsednik Vučić prilikom nedavnog obilaska ovog naselja takođe obećao njenim meštanima. Dom će se prostirati na oko 6.500 metara kvadratnih, što će ga činiti najvećom područnom zdravstvenom ustanovom na teritoriji grada Beograda. S obzirom da ovde živi 150.000 ljudi, to je neophodno i na taj način će se podići kvalitet života građana u ovom delu prestonice – zaključio je zamenik gradonačelnika.

Jovičić je ukazao da nikada nije toliko novca odvojeno za čišćenje kanala nego što je to sada slučaj na levoj obali Dunava.

– Sve vlade Srbije, opštinske i gradske vlasti od 2.000 godine nisu zajedno odvojile toliko novca za čišćenje i tretiranje ovih kanala, dok ćemo ovaj problem trajno rešiti otpočinjanjem izgradnje kanalizacione mreže u martu 2020. godine – naveo je Jovičić i zahvalio predsedniku Vučiću i zameniku gradonačelnika Vesiću jer su uložili dosta truda i obezbedili sredstva da „Srbijavode” mogu da krenu u realizaciju ovako zahtevnog projekta.

Direktor JP „Srbijavode” Goran Puzović istakao je da čišćenje 69 kilometara kanalske mreže u urbanim delovima predstavlja prvu fazu radova i u narednih pet godina najavio potpuno sređivanje kanalske mreže u Pančevačkom ritu.

– To podrazumeva rekonstrukciju oko desetak crpnih stanica i oko 35 kilometara nasipa na Tamišu. Takođe i uređenje oko 240 kilometara kanalske mreže, sa idejom da i poljoprivredni deo rita bude moderan, a da bivši PKB, a sadašnja „Al Dahra” bude prava zelena oaza Beograda – zaključio je Puzović.

Živi bili, pa videli, a građani sudili!