Vernici Srpske pravoslavne crkve raduju se Vaskrsu – najvećem i najlepšem prazniku u hrišćanskom svetu, koji se slavi u spomen na onaj značajan datum u istoriji ljudskog roda, kad se zbilo vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista.

To je praznik ljubavi i mira, vreme kad se zaboravljaju ružne misli i dela, kad ljudi pružaju jedni drugima ruku pomirenja, s tradicionalnim pozdravom „Hristos voskrse“ i „Vaistinu voskrse“.

Hristovo vaskrsenje predstavlja trijumf života nad smrću i dobra nad zlim. To je mirenje ljudi s Bogom i Boga s ljudima.

Ove godine Vaskrs stiže u najlepše moguće vreme – toplo je, dani su okupani suncem, začinjeni mirisom procvalog cveća i drveća, sve biljke su ozelenele i procvetale, pčelice zuje, ptičice pevaju i prosto moramo biti srećni samo zbog toga. Prolećnu idilu upotpunjuje ovaj najvesliji praznik u godini. Sa njim se sve budi – priroda, ljudi, nada, kreativnost, ljubav…

Vaskrsom pravoslavni hrišćani slave jednu od centralnih dogmi vere – Isusovo vaskrsnuće. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti uključujući i dan smrti, odnosno prve nedelje posle Velikog petka.

Vaskrs uvek pada u nedelju međutim, praznik traje duže jer pripreme i obeležavanje Vaskrsa počinju još u četvrtak večernjom liturgijom. Prema hrišćanskom verovanju, Hrist je osuđen u četvrtak, razapet na krst u petak a u nedelju je vaskrsnuo. Zato se u našem narodu praznuju Veliki petak, onda Velika subota koja prolazi u tišini crkve a uveče sledi Vaskršnje bdenje.

Svake godine Vaskrs je prilika da se porodica okupi za prazničnim stolom najčešće tradicionalno najbogatijim uskršnjim doručkom. Bojenje jaja, tucanje, „dolazak“ uskršnjeg zeke i odlazak u crkvu „ostaci“ su nekih davnih verovanja a ako ste kojim slučajem zaboravili šta simbolišu, sada je pravo vreme da se prisetite.

Veliki petak

Hrišćani obeležavaju Veliki petak – dan kada je Isus Hrist raspet na Golgoti. Hrišćani veruju da je Isus podneo žrtvu raspeća na krstu kako bi izmirio Boga i grešni ljudski rod. Raspeće i smrt Isusa Hrista uvod su u najveći hrišćanski praznik – Vaskrs. Smatra se najvećim hrišćanskim praznikom jer je svojim uskrsnućem Isus pobedio smrt – osnovno oružje Satane. Srpska pravoslavna crkva na Veliki petak zapoveda strog post i uzdržavanje od bilo kakvog slavlja.

Farbanje uskršnjih jaja

Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja koji se nije iskorenio čak ni u gradovima jeste farbanje jaja za Vaskrs. Mame po ustaljenoj tradiciji a na radost dece uskršnja jaja boje na Veliki petak. Najveće uživanje za decu je kada mogu da učestvuju i pomažu mamama u farbanju i ukrašavanju jaja.

Po predanju, Marija Magdalena je došavši u Rim da caru Tiberiju objasni Hristovo vaskrsenje ovome darovala crveno jaje „Jer jaje pod uticajem toplote kad se stavi pod kokoš, razvije se u njemu život i izleže živo pile koje svojom snagom razvali svoj grob – ljusku, i izađe na svet kao što je i Isus svoje mrtvo telo oživeo i iz groba ustao. Crvena boja je boja radosti zbog tog radosnog događaja“.

„Hristos voskrese!“ – „Vaistinu voskrese!“

Kada osvane dan Hristovog vaskrsenja, sa svih zvonika pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i najavljuju dolazak velikog praznika. Domaćin, prema učenjima, odlazi u crkvu na vaskršnju službu sa svojom decom. Posle službe narod se međusobno pozdravlja rečima „Hristos voskrese“ i „Vaistinu voskrese“.

Kada iz crkve dođu kući, svi ukućani se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube.

Zatim domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i on potom kadi celu kuću. Posle zajedničke molitve ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Bakini običaji

Za Vaskrs valja ustati rano ujutru a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Vaskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu.

Ujutru se valja umiti vodom u kojoj su potopljeni dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje.

Na drugi dan Vaskrsa, koji se zove Pobusani ponedeljak, ide se na groblje i na svaki grob se ostavlja po jedno crveno jaje (da bi i preminuli preci uživali u vaskrsenju Isusa Hrista). Ovaj dan se zove i Vodeni ponedeljak jer tada momci i mladi ljudi polivaju vodom devojke i mlade žene. Na ovaj ponedeljak valja i ostaviti razbijeno uskršnje jaje u njivi da bude plodna. A uskršnje jaje se daje i stoci da ga pojede.

Na dan Vaskrsa neizostavno je i kucanje ili tucanje jajima.

Kao što vidite, običaji i verovanja su razni ali u tome je čar kulture i tradicije… Možda ne znam baš sve sve običaje ali znam da će i ovaj Vaskrs mirisati na proleće.

Ja ću mirisati na Sunce, na cveće a od svega mi je najvažnije to što će mi đžepovi biti puni razbijenih tvrdo kuvanih jaja, što će mi jutro početi u porodičnom gnezdu okićeno dragim ljudima i srpskom pesmom:

Na uskrs sam se rodila, džanum,
Na uskrs sam se, aman, rodila.
Na Durđevdan se krstila, džanum,
Na Đurđevdan se, aman, krstila.
Mene je majka rodila, džanum,
Mene je majka, aman, rodila.
Belim me mlekom dojila, džanum,
Rujnim me vinom, aman, pojila.
Zato sam tanka, visoka, džanum,
Zato sam tanka, aman, visoka.

Dragi moji, Vaskrs nam kuca na vrata donoseći spokoj, svetlost i nadu. Ako niste od onih koji slave Vaskrs, slavite proleće jer je tako divno uživati u svakom sunčanom danu. I, zapamtite, tradicija je nešto što se prenosi s kolena na koleno ali ako sami ne pridonesete jednoj karici tog čarobnog lanca, čarolija će nestati.

Želimo Vam da predstojeće praznične dane provedete slaveći život, u duhovnom miru i zdravlju. Da praznike provedete srećno sa svojom porodicom i prijateljima i da Vam sve dane uskršnjih praznika krase mir i sveopšte blagostanje.