Marija K.
Na svega petnaestak kilometara od centra Beograda, nedaleko od Pupinovog mosta, krije se prava oaza prirode za koju, nažalost, dobar deo Beograđana ni ne zna da postoji!
Beljarica je poznata još i kao Crvenka ili Balaton. Zbog guste šume, rukavaca i bara i raznoraznog biljnog i životinjskog sveta, ovaj deo leve obale je dobio i nadimak „beogradska Amazonija“.
Ovo je pravi raj za ljubitelje prirode, željne bega od „džungle na asfaltu“ u koju se Beograd pretvorio. Krije bogatstva koje jedno dete rođeno na beogradskom afraltu retko ima priliku da vidi. Takođe, ovo bi bilo idelano mesto za razvoj eko-turizma, koji je sve popularniji u Evropi, ali Srbija ga još uvek u potpunosti zanemaruje.
Ovde ćete zateći zaljubljenike u ptice, pokojeg biciklistu i lovca. Budući da nije zaštićena zakonom, ova prirodna oaza je laka meta za prljanje, pa je tako voda iz godine u godinu sve zagađenija. Ali život i dalje opstaje i buja!
Prirodna bogatstva Beljarice, što u vidu šuma, što u vidu životinja, nisu prošla nezapaženo. Zavod za zaštitu prirode Srbije predložio je „Forland leve obale Dunava u Beogradu“ za zaštitu pre nekoliko godina.
Predlog se našao na dnevnom redu Skupštine grada 2015, ali je povučen pre nego što je do glasanja i došlo. Godinu dana kasnije, najavljeno je da će se baš tu, na najvrednijih 900 hektara Beljarice, gradini novo pristanište, višestruko veće nego ovo koje Beograd ima danas.
Nažalost na mestu na kom gledamo najvećeg orla u Evropi, uskoro bi mogli da pristaju brodovi u ogromnu betonsku luku.
Ekolozi su odmah upozorili da bi to moglo da ima nepopravljive posledice, a Liga za ornitološku akciju Srbije na čelu sa Draganom Simićem, već godinama nastoji da se ovaj prostor zakonom zaštiti i potencijalno postane deo beogradskog nacionalnog parka.
Baš iz tog razloga pokrenuta je peticija „Spasimo beogradsku Amazoniju od uništenja“, koja skreće pažnju na vrednost ove prirodne oaze i veliku štetu koja bi nastala ukoliko bi baš tu bila izgrađena nova luka Beograda.
Kako Simić objašnjava, samo u poslednjih nekoliko godina, ovde je zabeleženo 150 vrsta ptica, od toga 121 strogo zaštićenih. Tu su i tri, četiri gnezda najvećeg orla u Evropi, belorepana, a viđene su i crne rode. Pored toga, Beljarice kriju i vidre, šakale, kune zlatice i belice, divlje svinje, nutrije i mnoge druge vrste.
Ovo je plavna zona Dunava, što znači da prilikom svake poplave baš ovo područje prima višak vode i ublažva visinu plavnog talsa u celom Beogradu – priča Simić
Peticiju je do sada podržao veliki broj ljudi i podstakla je ozbiljnu diskusiju na ovu temu.
Malo koji grad može da se pohvali tako šarenolikom oazom na 20 minuta vožnje od centra grada. A i da može, svaki uređen i normalan grad bi dao sve do sebe da tu oazu sredi, zaštiti, održava i, na kraju krajeva, zaradi dobro od nje.
Od silnih ulaganja u šljašteće turističke atrakcije, poput svetlećih fontana i šestomesečnih novogodišnji ukrasa, grad Beograd bi sigurno mogao da izdvoji dovoljno sredstava da očuva i ulepša ono što nam je priroda dala.
Peticiju za zaštitu beogradske Amazonije možete pogledati i potpisati OVDE.
Foto: D.S.
Ma kakva crna amazonija,ovo je 21.vek!
vidi ovu pa tebi ako se ne svidja ti idi u krug dvojke a ne da palamudis nesto zeni mesto u kuhinji a ti si u ofsajdu
Koja Amazonija kada se ispred izlivaju fekalne i industrijske vode iz pkb-a, frikoma, imleka +kanalizacija iz Padinske skele i okoline
ma leglo komaraca.
nek bude bar nesto novo da se razvije leva obala mlo
Ацо, ацо, зар имаш времена поред 18 сати рада сваког дана, пратиш ЛОБИ и коментаришеш у позитивном смислу оно што твоја банда из Министарства планира.
Da se razvije u šta? u Kinesku četvrt? Leva obala je treći Beograd i treba da bude zeleni Beograd! Ima nas koji uživamo u tome žto ne živimo okovani asfaltom i betonom i koji vidimo dalje od svog nosa pa znamo šta je to što deci treba ostaviti u nasleđe. Da li vam Viline vode gde se nalazi sadašnja Beogradska luka izgledaju kao lepo mesto za život? Jer to je ono što su nama ovde namenili …
Која патетика…
Под хитно изградити радна места на леглима инсеката!
Ових ,,јединствених“ целина има свуда код река… тако да ова тачка те целине не доноси никакав армагедон.
Зар није нормално да се подржи развој, више новца у насељима, срећније породице…
Комарци и птице ће се једноставно задржати ван тог километра који би човек заузео због будућности леве обале. Не постоји ваљан аргумент против.
Нити би ово биле Вилине воде, нити су оне сметале дорћолцима, зар не?
Nije to patetika nego svest o tome da ova planeta nije vlasništvo ljudske vrste!
Viline vode su i dan danas ruglo Dorćola ako ćemo iskreno!
Osim toga, u uređenim državama se zna gde su industrijske zone, a gde stambene i one se ne mešaju u isti koš, nego se lepo uredi javni prevoz i saobraćajna infrastruktura, pa ljudi stižu brže na posao ma gde radili.
To što ovaj narod pristaje na svakakva sr..a je zato što ne zna za bolje, nego daj šta daš samo da se preživi danas, a šta će biti sutra ili za 100 godina, ma nema veze …
За 100 година? Оно што ће бити, биће и без овога. Нека поменуте уређене земље граде и раде, а ми да чекамо? Ми нисмо градили нуклеарку, али се осетила она из Украине, Јапана, зар не? Ми ћемо покренути глобално отопљавање можда?
Шта ће се тачно десити?
Да ли сте чули за стандарде, мере заштите… А постоје наравно и планови које можете и сами наћи.
Уосталом, природа се враћа у напуштена села. Шума узима природна станишта и родна места оних који би да бране леву обалу од посла.
Не тражите шуму у граду. Лева обала је мочвара која је исушена плански за развој града. Лицемерно је да се сада враћамо толико деценија уназад.
Сам пут Земун/Борча је скоро 70 година у урбанистичким плановима. 30ак метара широк и 21км дугачак пројекат, колико је то хектара, загаћења? Исти тај простор…да ли је и то требало зауставити?
Strašno, mnogo je važno da ova oaza ostane i da se napravi stanica za prečišćavanje otpadnih voda koje se baš izlivaju i zagađuju ovaj prostor.