Bojan K.
Jutros nešto malo nakon 8,30 desila saobraćajna nesreća na Pančevačkom mostu u smeru ka gradu.
Ista je prouzrokovala ogromnu gužvu koja se u narednih 20 minuta pretvorila u totalni kolaps, u koje su vozila stajala u mestu u koloni i koja se protezala nekoliko kilometara duž Zrenjaninskog puta.
Ljudi su takođe napuštali gradske autobuse i kretali da idu peške preko samog mosta kako bi stigli na svoja odredišta.
Na svu sreću uviđaj nije dugo trajao, te je u narednih pola sata saobraćaj pušten i kolona automobila, autobusa i ljudi je nastavila da se kreće jednom trakom dok je druga bila zauzeta smrskanim automobilom koji je stajao u suprotnom smeru (od siline udarca u kamion se okrenuo), kamion, kao i još jedno vozilo koje je verovatno učestvovalo u nezgodi.
Ovog puta su policajci brzo reagovali, pa ako ste bili blizu mosta u trenutku udesa uz manja kašnjenja i bez veće nervoze ste mogli stići do svojih radnih mesta. Ali ukoliko ste bili u koloni, recimo kod naselja Kotež, mogli ste se samo uzaludno nervirati jer ste na posao sigurno zakasnili.
Pa sad ako svakodnevnom stresu na poslu dodamo i stres koji doživljavamo tokom dolaska na posao postavlja se pitanje do kada ćemo ovako i kako izdržati.
U situaciji kada nas na poslu očekuje naporan dan, dosta složenih zadataka, važnih sastanaka i obaveza koje su same po sebi stresne, samo nam još fali putovanje do tog istog posla u trajanu od jednog sata i duže. Ako tome dodamo neraspoloženog šefa, koji naravno ni ne zna gde je leva obala Beograda, a kamoli sa kakvim se sve problemima susrećemo na putu za posao jasno je da napet početak radnog dana samo doprinosi uvećanju količine stresa kojem smo tokom dana izloženi.
I zato dragi naši vozači, brinite o sebi, ali i svima nama koji želimo da se sto mirnije, brže i sigurnije dovezemo do svojih radnih mesta, i po mogućtvu na vreme, jer znate svako kašnjenje se računa.
Zato, nadajmo se da poslodavci imaju razumevanja za ovakve situacije i kašnjenja koja nije moguće predvideti.
Vaš Lobi
