Slađana B.
Povodom sto godina od smrti pesnika Milutina Bojića (1892 – 1917) u sredu, 8. novembra, Biblioteka „Milutin Bojić“ i njeni zaposleni odaće poštu našem velikom pesniku polaganjem venca kraj njegovog spomenika na uglu Palmotićeve i Ulice Milutina Bojića u 9.30 časova.
Kako je saopšteno; u 11 časova vence će položiti na grob Milutina Bojića koji se nalazi u porodičnoj grobnici na Novom groblju (parcela 29, grobinca 39, treći red). Polaganju će prisustvovati i najbliži srodnici Milutina Bojića.
Iako je živeo samo 25 godina, ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj književnosti. U svom kratkom životu ipak je stigao da opeva patnje i stradanja srpskog naroda kroz tragično povlačenje preko Albanije i na takav način ovekovečio je jezivu viziju plave grobnice kod ostrva Vida – ostrva smrti. Ali nije dočekao da opeva pobede i oslobođenje u koje je čvrsto verovao. Smrt ga je zatekla u trenutku njegovog snažnog pesničkog uspona.
8. novembra 1917. godine Milutin Bojić je preminuo u Solunu u bolnici. Sahranjen je na vojnom groblju na Zejtinliku. Oproštajni govor na sahrani je čitao književnik Ivo Ćipiko. Krajem leta 1922. godine prenešeni su posmrtni ostaci Milutina Bojića u Beograd, gde je sahranjen u porodičnoj grobnici na Novom groblju.
Objavio je zbirke „Pesme“ (1914), spev „Kain“ (1915), „Pesme bola i ponosa“ (1917) i drame „Lanci“ (1910), „Kraljeva jesen“ (1913), „Gospođa Olga“ (1913-1914, prvo izvođenje 1979) i „Uroševa ženidba“.
„Plava grobnica“ Milutina Bojića je posveta hiljadama srpskih vojnika. Ona predstavlja svojevrsnu tvorevinu Bojićevog nadahnuća.
