Suzana P.
Sezonu alergija su otvorile visoke temperature koje su bile predhodnih nedelja i koje su uticale na cvetanje biljaka. Prema aktuelnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, drveće, u odnosu na ostale biljke, ovih dana ima najveću koncentraciju polena.
Po procenama meteorologa lepo vreme nas očekuje danas, ali i za dane vikenda, pa se u vazduhu beleži u porastu koncentracija alergenog polena u vazduhu, koji imaju breze, javori, vrbe i hrastovi, a srednje vrednosti alergenog polena beleži tisa, čempres, topola i brest.
Koncentracija polena se meri na 25 mesta u čitavoj Srbiji, a u Beogradu postoje dve stanice, jedna na Novom Beogradu, a druga na Zvezdari.
Građani mogu pronaći informacije kolika je koncentracija alergenog polena u vazduhu u tekućoj i sledećoj nedelji na zvaničnom sajtu Agencije za zaštitu životne sredine http://www.sepa.gov.rs. Inače, koncentracija može biti niska, srednja i visoka.
Na levoj obali merna stanica ovog tipa ne postoji, mada kada uzmemo u obzir zelenilo koje nas okružuje, stiče se utisak da će veliki broj građana osetiti simptome alergija i pratećih problema.
Kako navodi Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine, najopasniji je polen breze koji u ovom periodu ima najveći alergeni potencijal. Kao i to da je ovo period kada je važno da se alergični na ovu vrstu biljke jave svom lekaru, deset dana pre nego što polen uđe u neke kritične koncentracije.
Simptomi alergije i prehlade su na prvi pogled slični, ipak, na prehladu upućuju simptomi poput povišene temperature i kašlja koji nestaju spontano nakon kraćeg vremena, za razliku od simptoma alergije.
Kada čestice polena dospeju na sluzokožu nosa i očiju nekoga ko je alergičan, dolazi do stvaranja antitela koja napadaju alergene, što dovodi do oslobađanja histamina u krvi, koji je pokretač alergijskih reakcija poput curenja iz nosa, svraba očiju, nosnica i ždrela, kijanja.
Mada kijanje i curenje iz nosa zna da bude vrlo neprijatno, jedini način da se zaštitimo i ublažimo simptome je da izbegavamo kontakt sa alergenom, odnosno polenom, mada je to često veoma teško.
Poželjno je izbegavati šetnje po sunčanom i vetrovitom vremenu, jer vetar prenosi polen, dok kiša spira čestice polena, pa je alergičnim osobama na polen život mnogo lakši nakon kiše. Upravo se nakon kiše i preporučuje provetravanje prostora u kojem boravimo, kao i nakon 18 časova i tokom noći, jer je tada koncentracija polena najniža.
Savetuje se da se odeća nikako ne suši na otvorenom, jer mokar veš sakuplja polenova zrna, preporuka je i da se opere kosa i odeća nakon boravka napolju, kako bi se sprao polen, ukoliko postoji na nama.
Poseta lekaru je poželjna i obavezna ukoliko su simptomi izražajni, a medicinska terapija uglavnom podrazumeva primenu antihistaminika u vidu tableta, spreja za nos i kapi za oči, kao i inhalacionih nazalnih kortikosteroida.
Ipak, bilo da se lečimo sami ili uz pomoć medicinskih stručnjaka, jačanje imuniteta nikako ne može da škodi. Korišćenje lekovitih biljaka može pomoći, ali potrebno je sa njima krenuti par nedelja pre sezone alergije.
Kao dobrim biljkama pokazali su se đumbir, zeleni čaj, kopriva, ulje crnog kima, vitamin C – preko voća i povrća, ali i probiotici. Isto tako, poželjna je inhalacija, za koju su dobra eterična ulja lavande, nane ili eukaliptusa.
Bitno je naglasiti da nakon cvetanja drveća, počinje cvetanje trava i korova, među kojima je najopasnija ambrozija. Kako je veliki broj ljudi najviše alergičan na ovu vrstu biljke, stručnjaci apeluju da ambroziju treba suzbijati pre nego što procveta.
U toku cvetanja, zbog polena u vazduhu, drveće i biljke uopšte, znaju biti veoma naporne, mada njihove prednosti su svakako veće. Kako bismo se od polena zaštitili najbolja je preventiva, jačanje organizma i izbegavanje alergena u najvećoj mogućoj meri, a veoma korisno može biti i korišćenje zaštitnih maski preko lica.
