Leva Obala Beograda Info – LOBI kao HOBI

Šta će biti sa PKB-om?

u Društvo od

Do kraja ovog meseca trebalo bi da bude poznato koji model privatizacije PKB-a će preložiti Ministarstvo privrede, nakon što je više domaćih i stranih kompanija potvrdilo zainteresovanost za tu korporaciju.

Na poziv Ministarstva privrede koji je objavljen početkom ove godine o dostavljanju pisma kompanija koje su zainteresovane za privatizaciju PKB, javile su se dve srpske kompanije – Industrija mesa “Matijević” i MK Komerc, kao i kompanija Al Dahra iz Ujedinjenih Aparskih Emirata i kompanije iz Velike Britanije, Singapura i Kine.

Uprkos tome, i dalje ima “poljoprivrednih analitičara”, koji ukazuju zašto PKB ne treba privatizovati.

Dostavljena pisma, inače, kako navode u Ministarstvu, nisu obavezujuća, što znači da te kompanije nisu obavezne i da učestvuju u privatizaciji PKB.

Ministarstvo privrede tek treba da predloži Vladi najoptimalniji način privatizacije PKB, ceneći, kako kažu, procenu vrednosti kapitala, imovine i obaveza PKB, zaključno sa 31. decembrom 2016, koju treba da dostavi PKB, kao i strateški značaj firme i iskazano interesovanje investitora.

To može biti ili prodaja kapitala, imovine, strateško partnerstvo ili kombinacija tih modela.

PKB na doboš ali pod određenim uslovima

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović izjavio je ranije da prilikom prodaje PKB-a neće samo cena biti dominantan faktor, već i druge komponente, poput očuvanja stočnog fonda, kao i da će najbitnije biti da se poboljšaju tehnološki proces i razvoj i pravi veća dodatna vrednost, jer PKB ne daje dobre rezultate.

Iako proces privatizacije PKB-a vodi Ministarstvo privrede, Ministarstvo poljoprivrede će, rekao je Nedimović ranije, insistirati na očuvanju stočnog fonda i brinuti o kapacitetu i statusu najvećeg proizvođača mleka u Srbiji, a važno je i da se zadrži što veći broj zaposlenih, kao i da bi jedna od ugovornih obaveza morala da bude i zadržavanje osnovne proizvodnje, naročito u delu stočarstva.

PKB održava život na levoj obali Dunava

Predsednik Nezavisnog sindikata PKB korporacije iz Padinske Skele Nikola Lazić smatra da u ovom trenutku ne postoje razlozi, ali ni uslovi za privatizaciju, jer, kako naglašava, tu kompaniju nije moguće svojinski transformisati, pošto još nije razgraničena imovina sa Srbijašumama i Srbijavodama, a i zemljište na kojem su izgrađeni stanovi u naseljima oko PKB-a, od koji su neki otkupljen , još se vodi na PKB korporaciju.

“Sve komunalne delatnosti u ovom kraju, od košenja, održavanja kanalizacije , vodovoda, zatim ravnjanje seoskih puteva ili čišćenje poljskih puteva, radi PKB i to bez dinara nadoknade bilo od opštine, bilo od grada”, rekao je on Tanjugu naglasivši da PKB korporacija “održava život” na levoj obali Dunava i u svim naseljima oko te korporacije, posebno Padinskoj Skeli .

“Ovde se proizvodi i kvalitetno seme, imamo u Evropi i najkavalitetniji zapat kada je reč o stočarskoj proizvodnji, odnosno 8.900 muznih krava.Treba dobro razmisliti da li bi to neko održao”, rekao je Lazić.

Zanimljivo:  Razgovor nedelje: Ministar poljoprivrede o prodaji PKB-a

On je naglasio da je PKB nacionalno dobro i ne može se sabrati šta sve ta korporacija donosi državi , dok od nje ne dobija ništa.

“PKB svake godine na ime poreza i doprinosa uplati preko milijardu dinara državi, dok od države ne naplati 350 miliona dinara godišnje subvencija za mleko, a koje naplaćuju privatnici”, podsetio je Lazić i dodao da PKB korporacija na ime akciza, koje su u odnosu na susedne države veće, uplaćuje državi i 1,5 miliona dinara jer troši oko 25.000 litara goriva.

Lazić je kazao i da se PKB optužuje za dugove, ali su oni, kako je naglasio nastali 90-tih godina kada je PKB održavao socijalni mir, a kada su se” sadašnji uspešni privatnici bogatili na neregularni način kupovinom firmi za male pare”.

Prema njegovim rečima, jedini motiv zainteresovanih kompanija koje su sa javile na poziv Ministarstva za privatizaciju PKB, sigurno nije poljoprivredna proizvodnja, već zemljište koje se uglavnom nalazi oko obilaznice i uz zrenjaninski put je, a kako je naglasio Zrenjanin se računa kao jedna od najperspektivnijih destinacija kada govorimo o stranim investicijama.

On je ocenio da je jedini mogući način da se PKB privatizuje delimično i to prodajom akcija, odnosno da neko procentualno učestvuje u akcijama u zavisnosti od toga koliko će investirati i privređivanje učiniti efikasnijim, a da nikako ne treba privatizovati imovinu.

PKB-u samo treba valjan menadžment

Branislav Gulan, koji važi za stručnjaka za poljoprivredu, smatra da PKB treba da ostane u državnom vlasništvu ili da se preda na upravljanje beogradskom univerzitetu, kako bi to preduzeće vodili znalci koji ne bi proizvodili gubitke.

On je za Tanjug rekao da se PKB nalazi na području gde ima tržište od dva miliona potrošača, odnosno ima obezbeđenu prodaju, a sa znatno manjim troškovima transporta, o čemu posebno treba vodit računa.

Gulan je naveo primer Izraela gde je 97 odsto zemlje u državnom vlasništvu i svi dobro rade. “PKB je lider koji to treba i da ostane, ali mu samo treba valjan menadžment”, rekao je Gulan.

On naglašava da državnu zemlju koje ima oko 830.000 hektara treba prodati ili izdavati našim seljacima, a novac utrošiti za razvoj agrara.

“Tako rade Jevreji, kod kojih je celokupno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini ili je paradržavno pa ga izdaju u zakup od 49 godina”, ukazao je Gulan.

PKB je stalno u gubicima

Bivši ministar poljoprivrede Srbije Goran Živkov smatra da PKB treba ipak prodati, jer, kako kaže, PKB takav kakav je danas stalno je u gubicima.

On je Tanjugu kazao da je najbolje rešenje da se kompanija “isparča”, jer njegova prodaja “u jednom komadu” nema smisla, osim što se time želi da se spusti cena i obezbedi prodaja jednom kupcu, a onda je očigledno taj kupac neki stranac.

Zanimljivo:  Ponudu za kupovinu PKB dostavila samo jedna kompanija

Prema rečima Živkova, zemljište koje PKB obrađuje čini manje od pola procenta ukupnih površina koje se obrađuju u Srbiji i ta privatizacija neće imati neki značajniji uticaj na celokupnu poljoprivredu Srbije, ali hoće imati na budžet Srbije, kao i budućeg vlasnika i pretpostavljam zaposlene u PKB-u.

Živkov naglašava da su se postavili takvi uslovi da PKB može da kupe „dva ili tri domaća tajkuna, ali je čak i za njih ovo veliki „zalogaj”, kao i istočni prijatelji kojima je to jedna dobra investicija, pošto im je u startu eliminisana konkurencija, dok je za njih je to dobra investicija jer će oni uraditi ono što je trebala država, odnosno prodavaće deo po deo, hektar po hektar i napraviti ekonomske celine koje su odgovarajuće.

PKB vredi samo u priči

Jedan od zainteresovanih, vlasnik Industrije mesa Matijević Petar Matijević, ranije je izjavio da se javio na poziv koje je objavilo Ministarstvo privrede za PKB, jer ima najveću klaničnu industriju u Srbiji i trebaju mu zemljište i farme.

On smatra da bi početna cena za PKB od oko 75 miliona evra za 23.000 hektara bila prihvatljiva, ali nije želeo tačno da kaže koliko je on spreman da plati.

Prema njegovim rečima, ako bi se uslovljavao investitor s ostankom nečega, nekim brojem radnika, određene zemlje, broja krava i ostalog što ima PKB, to ne bi bilo dobro, jer to onda ne bi bila slobodna trgovina.

“Najbolje bi bilo da se proda osnovni i obrtni kapital, bez čega se ne može raditi”, rekao je Matijević naglašavajući da očekuju da se vrednost PKB-a realno proceni.

On ukazuje da PKB u priči vredi mnogo, ali da nikad nije ostvario dobit.

PKB poseduje oko 50% teritorije leve obale

Skupština grada Beograda odlučila je u septembru 2016. da se Republici Srbiju prenesu akcije u PKB-a koje su u vlasništvu grada, na osnovu postupka koji je 15. avgusta pokrenula Vlada Srbije.

Agencija za privatizaciju objavila je 31. decembra 2015. javni poziv za prodaju imovine PKB, a početna cena je bila 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine oko 154 miliona evra, ali na otvaranju ponuda 2. marta 2016. nije bilo zainteresovanih.

Posle toga je prodaja obustavljena i naložena je nova procena vrednosti kapitala. PKB je 2015. prodao kompanijama “MPC” i “Lidl” ukupno pet hektara poljoprivrednog zemljišta u građevinskoj zoni, kod naselja Greda i Borča, za 700.000 evra po hektaru.

U kompaniji je zaposleno oko 2.000 radnika, poseduje 23.470 hektara zemljišta od kojih je 5.050 hektara u državnom vlasništvu, oko 9.000 krava koje godišnje daju 68 miliona litara mleka, oko 6.000 svinja, 2.000 ovaca i oko 30.000 koka nosilja.

Izvor: Dnevnik

Povezane teme:

2 komentara

  1. Treba se privatizovati, ali da privatizuju stranci. Matijevic sigurno nece ljudima dati velike plate da rade tu. Njemu PKB treba zbog lanca koji vec ima, a ovo bi mu sluzilo za Evropsku industriju. Radnici bicete zadovoljni minimalcem tako nekako ako neko od nasih privatizuje pkb. Treba dati strancima sa ugovorom da plata bude kao na evropskom trzistu. Tako i za sve.

  2. Pa PKB je bas u gubicima zbog svega sto je naveo predsednik sindikata o kome zlatan lanac oko vrata sve govori. Zasto je PKB besplatno odrzavao naselja i vrsio komunalne usluge bez naknade, da li je o tome donosio odluke ili se to radilo onako rodjacki sredstvima preduzeca , odnosno drzave.Sve to o cemu govori predsednik sindikata svedoci da u PKB nije bilo ili nema ozbiljne organizacije ni kontrole.S druge strane, tu rade vrhunski strucnjaci sto se moze golim okom videti po poljima PKB ali ocigledno da je korporacijska kultura na nezavidnom nivou…

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena.

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Poslednje iz Društvo

Idi na Vrh