Nikola J.
Kao pred početak svake školske godine, neizvesno je da li će svi đaci sedeti u klupama 1. septembra. Ove godine to se neće dogoditi u najmanje 500 škola, najavljeno je iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS).
Situacija je ove godine nešto komplikovanija. Naime sindikati USPRS i Gradski sindikat „Nezavistnost“ najavljuju da će organizovati štrajk upozorenja 1. septembra. Dok se druga dva sindikata SOS i SRPS ne slažu i smatraju da štrajka ne treba da bude.
Sindikati koji se zalažu za štrajk broje oko 40.000 članova, dok oni koji su protiv imaju oko 57.000 članova.
„Trebalo je juče da se sastanemo sa ostalim reprezentativnim sindikatima ali sastanak je otkazan. Mi nećemo odustati od odluke da 1. septembra održimo jednodnevni štrajk i da se okupimo na Trgu Nikole Pašića gde ćemo svoje nezadovoljstvo izraziti protestom. Ne pristajemo na najavljeno smanjenje plata a nezadovoljni smo i problemom viškova koji nije rešen. Alarmantno je da oko 30.000 nastavnika ostaje bez punog fonda časova“, izjavio je Miljan Mićunović, predstavnik za Beograd iz sindikata USPRS.
Iz sindikata „Nezavisnost“ su nešto uzdržaniji ali ipak najavljuju vrlo verovatno priključenje štrajku.
„Još nismo doneli odluku da li ćemo se priključiti štrajku ali s obzirom na to da je prosveta u veoma lošem stanju a da naše apele niko ne čuje, moraćemo da iskažemo nezadovoljstvo“, kaže Ružica Todić iz Gradskog sindikata „Nezavistnost“.
Sindikati koji su protiv štrajka, SOS i SRPS, najavljuju prvo razgovore za Vladom pa tek onda mogući štrajk upozorenja ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.
„Prvo hoćemo da razgovaramo sa predstavnicima Vlade a tek ako oni ne budu imali razumevanja za naše zahteve, spremni smo za štrajk u skladu sa zakonom. Prvo bismo držali štrajk upozorenja jedan sat a onda skraćene časove. Sve što tražimo je da se urade platni razredi i ujednače plate u svim delatnostima za isti stepen stručne spreme. Kad to urade, nećemo se buniti ni da nam smanje plate“, izjavio je Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS).
Kako god da se završi cela priča najvažnije je da naši najmlađi sugrađani ne ispaštaju. Oni nisu krivi za besparicu u državi i nezadovoljstvo i školska godina treba da počne na vreme i teče po planu i programu.
Razumemo nezadovoljstvo prosvetnih radnika kao i svih drugih radnika u Srbiji, ali nesuglasice treba da rešavaju sindikati i Vlada mimo održavanja redovne nastave u školama.
