Bojan K.
Na potezu između Ovče i Jabučkog rita na samo 70 km od prve naftne bušotine u bivšoj SFRJ kod Jermenovaca otkrivena je nafta prilikom bušenja dubinskog bunara za navodnjavanje poljoprivrednih dobrara u Pančevačkom ritu.
Poznato je da se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je u davnim geološkim dobima bilo more.
Dubina naftonosnih slojeva je različita, od nekoliko metara do 7600 metara i više. Upravo je nekada na teritoriji leve obale Beograda i Banata bilo Panonsko more.
Još od 1950. godine se radi na istraživanju istočnog dela Panonskog basena na otkrivanju „crnog zlata”. Kada je kod Jermenovaca izbušena prva bušotina koja je davala tragove nafte, niko nije verovao da je u Banatu pronađeno prvo naftno polje, iz razloga što je bilo izvučeno samo jedno jezgro sa dubine od oko 1000m koje je bilo natopljeno naftom. Iz tehničkih razloga bušotina nije mogla da se ispita.
Nedugo zatim, počelo je bušenje druge bušotine, koja je, nakon ispitivanja, dala velike količine nafte.
Naftno polje je otkriveno u novembru 1952. godine, i time je konačno demantovana široko rasprostranjena fama da se u istočnom delu Panonskog basena ne može naći nafta.
Ovo polje nije bilo veliko, ali je njegov značaj u daljim istraživanjima i razvoju Naftagasa bio neprocenjiv.
Ono što je interesantno, prve istražne radove na području Vojvodine započeo je nemački okupator za vreme II svetskog rata, ali to su bila tek početna, uglavnom opšta geološko-geofizička ispitivanja, mada je 1944. godine postrojenje za bušenje bilo postavljeno u blizini Velike Grede u Banatu, ali zbog ratne situacije, do samog bušenja nikada nije došlo.
Velika prednost lokacije na kojoj je pronađena nafta je to što se u neposrednoj blizini nalazi Rafinerije nafte Pančevo, koja raspolaže velikim kapacitetom transportovanja sirove nafte.
Još u doba SFRJ Rafinerija nafte Pančevo i ostale naftne kompanije sa područja bivše SFRJ su zajednički finansirale izgradnju naftovoda od ostrva Krk (Hrvatska) do Pančeva, putem kojega je moguće transportovati 6 x 106 t/g sirove nafte.
Dodatna prednost su i ostale mogućnosti transportovanja, drumski (autoput Beograd – Pančevo), železnički (industrijski kolosek) i rečni (luka i pretakalište na Dunavu).
Savetnik ministarke energetike Mihajlo Zoranović vidi ovo kao važan potencijal napretka i mogućnost značajnog smanjenja cena nafte i naftnih derivata u Srbije, u kojoj su trenutno cene među skupljima u Evropi.
Zoranović je istakao da je za Republiku Srbiju veoma važno prisustvo ruskih investitora u sektoru nafte i gasa. U projekat istraživanja i eksploatacije nafte i gasa Rusija se direktno uključila kupovinom NIS-a, kada je potpisan koncesioni ugovor sa ruskim partnerima na period od 50 godina. Zoranović je naveo da će projekat istraživanja nafte i gasa u narednoj godini ući u jednu od najvažnijih faza.
Kako tek slede procene geoloških rezervi nafte na području Banata, ali prema procenama stručnjaka i pređašnjim iskustvima one iznose približno 100 miliona tona.
NIS – lider u regionu
Naftna industrija Srbije je prošle godine završila otvaranje bušotine „Maj X-2“ na već postojećem naftnom polju kod Majdana u Banatu. Kako navode u ovoj kompaniji, bušotina je bušena do rekordnih 3.865 m dubine i najdublja je do sada na istražnom prostoru Srbije. U toku je faza opremanja ove bušotine proizvodnom opremom, nakon čega će početi eksploatacija.
Zahvaljujući ovome, NIS je obezbedio dodatne rezerve nafte i gasa, prilikom ispitivanja bušotine dobijeni su gas i kondenzat (laka nafta).
„Do 2020. godine NIS će investirati oko 400 miliona evra u oblast geoloških istraživanja, koja obuhvataju seizmička ispitivanja i istražno bušenje u Srbiji“, navode u kompaniji i najavljuju da će investicije u oblast geoloških istraživanja dostići iznos od 400 miliona evra.
Pored toga, kako dodaju, NIS je započeo ambiciozan program za razvoj novih ležišta u zemljama Balkana: u Rumuniji, Bosni i Hercegovini, kao i u Mađarskoj u kojoj je NIS već počeo bušenje tri istražne bušotine.
U fokusu pažnje je i Rumunija, jer su istražni blokovi u neposrednoj blizini granice sa Srbijom, što će omogućiti lako povezivanje bušotine sa infrastrukturom NIS-a. Već sledeće godine na ovom području planira se bušenje četiri istražne bušotine, dok se ove i sledeće godine očekuje početak komercijalne proizvodnje.
Nafta je danas jedan od najznačajnijih strateških proizvoda zato se obično i naziva „crno zlato“. Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan od najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte su Saudijska Arabija, Rusija, Amerika, Meksiko itd.
Cena nafte je na svetskom tržištu ušesterostručena u periodu od 2000. godine do danas. Istovremeno se potražnja povećava, posebno zbog velikog privrednog rasta Kine i Indije. Pretpostavlja se da će u bliskoj budućnosti proizvodnja nafte doći do vrhunca a do 2050. će biti iscrpljene sve zalihe.
Verujemo da će novo otkrivanje nafte u budućnosti obezbediti još radnih mesta i niže cene naftnih derivata što će dodatno pomoći i onako narušenoj privredi Srbije. Ovo je samo još jedan dokaz da leva obala Dunava ima najveći potencijal za dalji razvoj glavnog grada.
Ova reportaža je bila naša prvoaprilska šala – APRILI LI LI
Nije pronađena nafta između Ovče i Glogonjskog rita. Podaci o istraživanju i bušotinama u Jermenovcima i Banatu su potpuno tačni, kao i podaci o Rafineriji nafte Pančevo. Savetnik ministarke energetike Zorane Mihajlović alijas Zoranović Mihajlo je izmišljena osoba, kao i sve izjave. Podaci o delovanju NIS-a su potpuno tačni, kao i podaci vezani za istraživanja nafte.
Nadamo se da Vam se naša mala prvoaprilska šala dopala i da nam nećete zameriti na istoj.
