PKB muči mediteranski moljac koji napada povrće

Zbog štetočine sa kojom se ove godine prvi put suočavaju u PKB-u, brazilski povrtari svojevremeno su preselili zasade paradajza 1.500 kilometara dalje od prvobitne lokacije.

Ratari u Pančevačkom ritu suočili su se ove godine s novim, neočekivanim neprijateljem. Mediteranski moljac, štetočina koja napada uglavnom paradajz, krompir, plavi patlidžan i papriku, aterirao je u junu na povrće u plastenicima Poljoprivredne korporacije „Beograd”. Reč je o nimalo naivnom protivniku koji prinos može da smanji do 80 odsto a ponekad i da potpuno uništi urod.

„Ova štetočina pojavila se u Srbiji 2012. godine, kada je zadavala muke ratarima u Leskovcu i okolini,“ kažu U PKB-u. Protiv nje u najvećem beogradskom kombinatu bore se postavljanjem prepreka i prskanjem povrća.

„Preduzeli smo fitosanitarne mere, postavljamo mreže na ulazu u plastenik, a svakih sedam dana moraćemo da prskamo paradajz. Zbog toga ćemo imati dodatne troškove u proizvodnji,“ navode u PKB-u.

Suzbijanje mediteranskog moljca neće biti izazov za PKB samo zato što se prvi put susreću s njim, već i zbog njegovih specifičnosti. To je štetočina čiji se noćni leptiri u toku dana kriju u lišću zbog čega ih je teško suzbiti hemijskim putem. Razmnožavaju se u roku od svega tridesetak dana pa godišnje mogu da imaju 10 do 12 generacija. U potpunosti ih uništava jedino hladno vreme.

„O razornosti njihovog delovanja svedoči i podatak da su uzgajivači povrća u Brazilu, suočeni svojevremeno sa mediteranskim moljcem, bili prinuđeni da uzgajanje paradajza presele 1.500 kilometara južnije od postojećih plastenika jer insekticidima nisu mogli da ga iskorene,“ kažu u PKB-u.

U ovom kombinatu navode da je oplodnja ovog povrća inače opala u 2014. zbog temperaturnih promena koje su pokosile biljke. Što se tiče drugih povrtarskih kultura koje PKB uzgaja, prvi rasad kupusa, karfiola, kelerabe i kelja već je ponikao a od planiranih 57 tona krastavca do 24. juna proizvedene su 52 tone.

Od početka berbe ubrano je i 60.000 ljutih papričica kao i 1.500 kilograma paprike. Sve ove kulture po maloprodajnoj ceni zainteresovani mogu da kupe na prodajnim mestima „PKB hortikulture” kod sedišta ove korporacije u Padinskoj Skeli, kao i u Bulevaru despota Stefana.

Iskreno se nadamo da će se naš poljoprivredni gigant osloboditi ove napasti jer mi nismo Brazil pa da se selimo 1500 kilometara.

Izvor: Politika