Marija K.
Zbog letećih napasnika – komaraca mnogima na levoj obali je ovo leto preselo. Osim što neumorno zuje oko glava, ubadaju svojski sve što im dođe pod rilicu. Zbog češanja mnogi sugrađani izgledaju kao da su stigli iz nekog boja.
Ovakvo leto provedeno u borbi sa krvopijama za svaki lagodan sunčan trenutak sugrađani odavno ne pamte. Ne pamte ga ni zaposleni u Zavodu za biocide koji od početka juna vode okršaje sa ovim letećim napasnicima.
Do kraja prošlog meseca njihove ekipe su specijalnim preparatima protiv komaraca isprskale oko 97.000 hektara. Ali to nije bio kraj. Od prvog do 10. jula, kako kaže dr Dragana Despot, direktorka Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, operativni timovi tretirali su oko 19.000 hektara. Komarci su prskani i iz aviona na površini od 18.000 hektara.
Mnogi sugrađani tvrde da sve što je urađeno od početka godine nije dovoljno. Zašto baš ove godine imamo ogroman problem sa komarcima?
Kako kažu u Zavodu za biocide, godina je teška jer su hidrometeorološki uslovi izuzetno povoljni za pojavu i razvoj komaraca. Do prvog juna smo u potpunosti držali brojnost komaraca pod kontrolom. Posle obilnih kiša pojavilo se sunce, što je pogodovalo njihovom razvoju. A upravo nestabilno vreme u borbi sa komarcima predstavlja veliki problem.
Da bi se oni tretirali potrebno je da tri dana bude stabilno, da nema vetra i kiše, da temperatura vazduha bude oko 27 stepeni i da se akcija izvodi kada je aktivnost komaraca najveća. Dešavalo se da ekipe krenu na teren jer u jednom delu grada nema kiše, a onda se dogodi da naiđu na deo gde je potop. Tada nam pokisnu mašine, a ekipe moraju nazad u bazu.
Ako se u obzir uzmu prethodne godine, ovog proleća i leta imali smo najmanje optimalnih dana za rad. Inače, u poslednjih deset godina, u ovom periodu, nije zabeležena ovolika brojnost komaraca. Njihov povećan broj nije registrovan samo u Beogradu i u Srbiji, već i u zemljama u okruženju.
Zavod ima 26 vozila koja su potpuno opremljena za prskanje komaraca i sa jutarnjim i večernjim terminom dnevno na terenu budu 52 tima. Sredstava za prskanje ima dovoljno jer u svaku godinu ulaze sa zalihama spremnim za prvih šest meseci.
Avioni se sve manje koriste u tretiranju komaraca, ali su ove godine podizani dva puta. Da li će se u narednom periodu koristiti i koji prostor će biti tretiran iz letelica?
Preporuka EU je da se prskanje iz aviona ne radi iznad urbanog dela grada. Po uputstvu proizvođača, preparat se koristi na visini od 40 do 60 metara od tla da bi se postigao pravi efekat. Zbog toga i nije preporučljiv za urbane zone.
Suzbijanje komaraca iz aviona je u junu izvedeno u dve akcije u priobalnom području Dunava (leva obala i desna obala do Grocke), Save (od Makiškog polja do Skele i Ušća) i podavalskim selima. Ove godine obezbeđena su sredstva za 24 aviona.
U jednom tretmanu podiže se najčešće po šest letelica iznad mesta sa najvećom brojnošću komaraca koja su nepristupačna za rad sa uređajima sa zemlje. Ove nedelje, ako bude lepo vreme, planiramo zaprašivanje avionima.
U gradskim sredinama se za borbu sa komarcima koristi termalno i hladno zamagljivanje. Termalno se primenjuje na specifičnim terenima gde ima šume, šiblja… Uređaj koji se koristi za ovu vrstu tretmana proizvodi dim pa se zbog toga naziva termalno zamagljivanje. Hladno zamagljivanje koristi se u naseljima.
Gde je nađen virus groznice Zapadnog Nila?
Genom virusa groznice Zapadnog Nila utvrđen je u tri uzorka u Beogradu. Ekipe u Beogradu odmah su reagovale i tretirale područje gde su zaraženi komarci nađeni. Kontrolnim pregledom uzoraka komaraca posle tretmana virus nije otkriven.
To ne znači da se zaraženi komarci možda ponovo neće pojaviti na tom mestu. Sve zavisi od kretanja ptica koje su rezervoari virusa. Uglavnom su to gavrani i čavke, a vektor odnosno prenosilac na čoveka su komarci.
Redovno se prati prisustvo virusa i u skladu sa tim pojačavaju se mere suzbijanja kako larvi, tako i odraslih formi.
