Bojan K.
Prethodne godine početkom avgusta stigao nam je mejl od Vesne Kuzmanović, urednice „Beogradske hronike“, u kom se navodi da su zainteresovani da naprave reportažu o nama tj. našem i Vašem LOBI-ju.
Bili smo u totalnoj neverici jer nismo očekivali da nas „oni“ prate. Međutim, ushićenje je brzo zamenila neka pozitivna panika jer kako da se pojavimo u emisiji koju gleda više miliona ljudi?!
Bili smo na letovanju i to nam je u tom trenutku poslužilo kao dobar izgovor da ne snimimo reportažu. Očekivali smo i odgovor „U redu, ništa onda“. No međutim…
Kako je njihov odgovor bio da se javimo po povratku, mi smo to i učinili i dogovorili snimanje reportaže.
Gde snimiti reportažu, pitanje je sad?
Dugo smo razmišljali gde da uradimo reportažu a da to bude na otvorenom prostoru, u prirodi i prvi izbor je pao na park u Borči.
Letnje jutro, lepo i toplo, nervoza, pozitivna naravno, bez kafe ne ide… Pošto je uzbuđenje previše raslo, priznajemo, moj prijatelj i ja smo otišli da ubijemo tremu „jednom s nogu“.
Ekipa RTS-a stiže na vreme, nalazimo s njima u parkiću u Centru V ali – njima se ne sviđa lokacija! Stoga nas pitaju: „Je l’ imate vi ovde neki lepši prostor za snimanje?“ Uh…
Srećom, imali smo rezervni plan – SC Kovilovo, koji i nije baš bio najbolje rešenje jer smo imali informacije da je tamo zabranjeno snimanje.
Naravno, čim smo stigli i ekipa raspakovala opremu, prišao nam je jedan od radnika i potvrdio da nema snimanja, no, kako su RTS-u vrata uvek otvorena, mi odlučimo da igramo na tu kartu i od direktora dobijamo odobrenje za snimanje!
Snimanje reportaže je počelo, nazad više nema, pa, šta bude…
Bilo je pozitivne nervoze ali novinarka Beogradske hronike Darka, kao i snimatelj i tonac pravi su profesionalci i sve je prošlo u najboljem redu.
Rastajemo se uz „Danas se ovo montira a vi gledajte ‘Beograsku hroniku’“. 🙂
„Šta znači skraćenica ‘LOBI’…“ Ali – moša!
Skupljamo se ispred malih ekrana, zvuk pojačan, kamera postavljena, uzbuđenje raste, emisija počinje i… Fantastična Rada najavljuje emisiju i na kraju najave kaže „Šta znači skraćenica ‘LOBI’“. Malo je reći koliko smo urlali, skakali, radovali se…
https://youtu.be/5LRKkXXgt5g&w=600
U emisiji je gostovao Milan Blagojević koji je na sva Radina direktna pitanja odgovarao kao „kiša oko Kragujevca“ pa zbog njega naša reportaža nije emitovana. Tada smo shvatili koliko je za sreću, kao i tugu potrebno malo.
Svih narednih dana pratili smo Beogradsku hroniku u nadi da će nas emitovati neki drugi dan. I tako dan za danom… Ništa.
Prođe ponedeljak, prođe utorak, eto i srede… Bliži se 1. septembar, ima tema na pretek. To je to, definitivno od naše reportaže nema ništa. Nastavljamo tamo gde smo stali zbog euforije.
Četvrtak, oko 18 h, zvoni telefon kao lud. Svi zovu! Prijatelji, rodbina i oni s kojima se nisam čuo godinama. Svi sa istim rečima – „Evo, sad te gledam na TV-u!“.
Jurim daljinski, prebacujem i s nevericom gledam sebe a to nije odraz u ogledalu.
Nismo snimili reportažu. Reprize nema. (Pljas po čelu) Tražimo način da dođemo do snimka i uspevamo jer želimo to da podelimo sa Vama, svojim vernim čitaocima bez koji sve ovo ne bi bilo moguće.
Ostalo znate… Ali, evo, da se podsetimo svi zajedno!
https://youtu.be/Ap23as5W8Po&w=600
Ovim putem se još jednom ZAHVALJUJEMO predivnoj ekipi Beogradske hronike i vernim pratiocima.
