Leva Obala Beograda Info – LOBI kao HOBI

Dobrodošlica za Asju i Jasemin u OŠ “Zaga Malivuk” u Krnjači

u Društvo od

Među stotinjak umornih, zabrinutih  lica u Centru za azil u Krnjači, gde su smeštene  izbeglice iz Irana, Somalije, Maroka, ali i Sirije, Avganistana  koje je  odluka o zatvaranju balkanske rute zatekla u Srbiji , ili su ovde vraćeni iz Hrvatske, smeh i užurbanost dve sirijske  devojčice deluje gotovo jeretički.

Devetogodišnja Asja i njena osmogodišnja sestra Jasemin ovde su sa roditeljima oko tri nedelje, a od pre nekoliko dana krenule su na nastavu u osnovnu školu u Krnjači.

Upisane su u drugi razred, pakuju školsku torbu svako jutro, raduju se novim  drugarima i sedaju u školske klupe kao sva deca u Srbiji njihovih godina.

azil-krnjaca-2016-01

Ali nisu Asja i Jasemin kao sva druga deca u Srbiji ili negde drugo gde nema rata. One su iz Sirije. Njihova porodica pobegla je od rata, razaranja, straha i krenula na opasan i težak izbeglički put ka  Nemačkoj.

Zaustavljeni su na granici Hrvatske. Sada su u Srbiji. Jedno  vreme proveli su u Adaševcima, posle su se smestili kod prijatelja u Beogradu, nadajući se da je pitanje dana kada će krenuti dalje… a onda su se morali pomiriti sa tim da do daljnjeg ostaju ovde. Sa azilnim potvrdama dobili su smeštaj u Centru za azil u Krnjači, među ljudima sličnih ili istih sudbina.

Zanimljivo:  Najbolje mesto za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju – Dr Vergaš u Borči

azil-krnjaca-2016-03

Asjini i Jaseminini roditelji su nam dali pristanak da devojčice upišemo u ovdašnju školu. To nije uvek lako, kako zbog toga što roditelji misli kako će brzo dalje i kako taj napor što nije uvek lako zbog brojnih opstrukcija na koje i njihove odluke i želje nailaze.

Ali zato su se škola „Zaga Malivuk“ u Krnjači, i učiteljica Doris pokazali za primer.  Kada ih je naš tim- psiholog, pedagog i prevodilac koji su devojčicama doneli školski pribor, okačili im na leđa rančeve i uzeli ih za ruku i hrabreći uveli u školski hol, ovde su ih dočekali raširenih ruku.

Učiteljica je pripremila svoje đake na dolazak dve nove drugarice.  Sačekale su ih  čestike iznenadjenja i dobrodošlice, crteži,  cveće, deca su na engleskom devojčice pitala za imena, grad iz koga dolaze, pokazivali učionicu, školsko dvorište, nudili pomoć oko učenja, zadataka..

Zanimljivo:  Rekonstrukcija "Pančevca" čeka novi most na Adi Huji

azil-krnjaca-2016-02

Asja i Jasemin su bile oduševljene. Živnule su, razgovarale sa drugarima preko crteža, sa oduševljenjem  prepričavale svoj dan roditeljima po povratku u Centar.

Sada svako jutro idemo po njih i vodimo ih u škole. Njihovi roditelji, koji su u nekoj vrsti letargije i beznađa, su nam zahvalni, ali bez snage da decu ohrabre više, da ih podrže. A škola devojčicama mnogo znači. Zato naš tim ulaže veliki trud. Vodimo ih svako jutro na nastavu,  čekamo da završe. Naši studenti volonteri sede pored njih u klupi sve vreme nastave. Prevode, pomažu… Dok se Asja i Jasemin  ne naviknu.

Onda će sve biti lakše. Ili bar – u školi će biti lakše. Ostale muke ostaju.

Izvor: Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA)

Povezane teme:

1 komentar

  1. Srecna sam sto se devojcice lepo osecaju u skoli ali ipak sta bi bilo kad bi psiholozi i uciteljice svakog djaka vodili u kolu za ruke.Setimo se nasih pesaka koji prelaze sami zavejane planine…
    Lepo, ali u odnosu na ostalu decu malo preterano.

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena.

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Poslednje iz Društvo

Idi na Vrh