Marija K.
Još prošlog veka sa naših prostora gotovo da su nestali dabrovi. U Beogradu i okolini nisu viđeni decenijama, ali primećeni su nedavno u Krnjači i drugim obodnim delovima grada.
Primećeni su u okolini grada, a ima ih i na Savi i na Dunavu, a u Srbiji i na Drini, Velikoj Moravi, Jadru, Tamnavi, Tisi, Begeju, Tamišu i kanalima koji gravitiraju ovim rekama.
Članovi grupe „Divlji Beograd“ otkrili su njihove tragove nedavno u Ritopeku i u Krnjači. Kako kažu, u Krnjači su ovi graditelji ostavili oborena stabla.
Imamo i nedavne fotografije iz Krnjače gde se vide oborena stabla. Po ugrizima ostavljenim na deblima, primetno je da su ih napravili dabrovi. Ovo je izuzetan korak kada je reč o njihovom povratku na ove prostore – objašnjava Milja Vuković, administratorka fejsbuk stranice „Divlji Beograd“.
Kako kaže prof. Duško Ćirović sa Biološkog fakulteta, moguće je da su u Beograd stigli iz Zasavice ili Obedske bare, ali i migraciono iz Hrvatske ili čak i Mađarske.
Prema nekim zapisima, dabar je u Beogradu poslednji put viđen 1902. godine, ali je već u drugoj polovini 19. veka počeo da nestaje sa naših prostora. Razlog za to je neumeren izlov radi mesa i krzna.
Zbog toga je 2004. i 2005. godine iz Bavarske u Zasavicu, ali i Obedsku baru dopremljeno ukupno 76 parova. Oni su počeli da se šire i rekama su sada stigli i kod nas – objašnjava Ćirović.
Inače, dabrovi prave brane samo onda kada nemaju dovoljno dubine za plivanje u reci u kojoj žive. Ta dubina im služi da zarone u slučaju da ih neprijatelj napadne i da se uspešno sakriju.
Dabrovi žive porodično. Mužjak i ženka do kraja života ostaju zajedno. U porodici se živi generacijski. Majka, otac i mladi iz dva okota, jer tek posle dve godine mladunci napuštaju dom.
U gradnji brane učestvuju svi – i roditelji, ali i mladunci. Stariji, jer su jači, obaraju stabla, dok mladunci dovlače manje grančice – priča Ćirović.
Mnogi dabrove doživljavaju kao štetočine, kao životinje koje prave prepreke na rekama i uništavaju stabla. Ali važno je znati da dabrovi pomažu i razvoj drugih vrsta u takozvanim vlažnim eko-sistemima.
Dabar je, inače, najveći glodar severne hemisfere. Strogo je zaštićena vrsta zbog čega je za njihovo uništavanje i uznemiravanje predviđena visoka novčana, a u nekim slučajevima i zatvorska kazna.
