Da li znate kako se određuje datum proslavljanja Vaskrsa

Uskrs ili Vaskrs je uvek nedeljom, i to je kanon, ali Vaskrs menja datum svake godine. Osnova računice jeste da „padne“ prve nedelje posle prolećne ravnodnevnice, prve nedelje posle punog meseca. Takođe pravoslavni Uskrs se po tradiciji ne slavi pre ili na dan jevrejskog praznika Pasha. Ovo pravilo ne važi za katolički praznik.

Prvi parametar komplikuje to što se za određivanje dana prolećne ravnodnevice i punog meseca ne koriste astronomska posmatranja, tj. realna slika vasione, već određene tablice, odnosno crkveni kalendar.

Dakle, kod određivanja datuma Uskrsa koriste se podaci iz crkvenog kalendara, a ne pravi Mesec koji vidimo. Razlika između onoga što vidimo na nebu i onog što piše u kalendaru može da bude i dva dana. Međutim, ako pun mesec „pada“ u subotu – datum Uskrsa može da se pomeri celu sedmicu.

Zato ovaj praznik može da „padne“ u bilo koju nedelju u periodu od 35 dana posle prolećne ravnodnevice, što je po gregorijanskom kalendaru od 22. marta do 25. aprila. Imajuću i vidu da se pravoslavni praznici kod nas proslavljaju po julijanskom kalendaru i tako dolazi do pomeranja od 13 dana, Usrks u Srbij pada između 4. aprila i 8. maja.

U crkvi su u VI veku razvili tablice na osnovu kojih se određuje datum Uskrsa, a one se koriste i danas.

Uskrs, ili uskršnja nedelja direktno zavisi i od jevrejskog praznika Pashe, odnosno ne slavi se pre ili na dan ovog judejskog praznika. Pasha je veoma važna u judejskoj tradiciji i proslavlja se u krugu porodice. Povezan je izbavljenjem Jevreja iz egipatskog ropstva, a takođe je povezan i sa dobijanjem Deset Božijih zapovesti.

Ali ipak, iako ne sme da padne na taj dan, jedan od najlakših načina da se odredi datum pravoslavnog Uskrsa jeste da on pada u nedelji koja je najbliža Pashi.

Na prvom saboru 325. godine u Nikeji, u vreme cara Konstantina Velikog, doneti su neki osnovni principi. Kada se određuje datum Vaskrsa, prvo mora proći prolećna ravnodnevnica 21. marta, zatim mora biti mesec uštap ili pun mesec i prva nedelja posle uštapa – objasnio je sveštenik Radomir Popović, koji na Bogoslovskom fakultetu predaju istoriju hrišćanske vere.

Na Zapadu, negde u šestom veku, jedan od Svetih otaca Dionisije Mali, koji je bio i matematičar i bavio se pitanjem pashalije, doneo pravilo koje su pravoslavci prećutno prihvatili, da se Vaskrs slavi posle jevrejske pashe.

Danas ovakav kanonizovani princip određivanja datuma Uskrsa primenjuju pravoslavne crkve odnosno crkve koje su ostale na ortodoksnoj liniji.