Bojan K.
Ljudskost svakog božijeg bića ogleda se u njegovim reakcijama u trenucima kada nekog nepoznatog zadesi nepravda ili nesreća.
Saša Zdjelar odlično barata loptom što se videlo na Novom Zelandu, na balkonu je pokazao da zna i da se veseli a juče je pokazao dobrotu i plemenitost.
On je bez reči prihvatio poziv da poseti 15-godišnjeg Beograđanina Strahinju Andrejića koji se kao lav već nekoliko meseci bori sa teškom bolešću.
Strahinja je gledao blistave igre mlade selekcije Srbije na Svetskom prvenstvu i poželeo je da upozna Sašu Zdjelara, sugrađanina iz Borče.
– Strahinju nisam ranije poznavao ali kad sam čuo da želi da me vidi, nisam imao nikakvih dilema. Došao sam da ga posetim i da se upoznamo. Poklonio sam mu dres i kad sledeći put dođem, sigurno ću mu doneti još neki poklon. Uvek sam spreman da učestvujem u bilo kojoj humanitarnoj akciji i rado ću se odazvati, rekao je Saša nakon druženja sa Strahinjom.
Kažu da je u fudbalu najlakše naučiti izvesti aut, da je za nijansu teže dodati loptu, da je, Boga mi, teško naučiti kako „uštopovati” loptu, da retki nauče kako se „hvata” volej, ali biti čovek…
Užasno je teško postati dobar čovek. To se ne uči na treningu. To dolazi iz duše a Saša Zdjelar je na najboljem putu da postane i veliki fudbaler i još veći čovek.
Izvor: Žurnal
