Bojan K.
Ono što je počelo kao mirno okupljanje građana nezadovoljnih komunalnim haosom, u petak je preraslo u potpunu paralizu saobraćaja na Pačevačkom mostu i Zrenjaninskom putu.
Pod parolom „Krnjača nije deponija“, više stotina žitelja ovog naselja izašlo je na Zrenjaninski put, formirajući neprobojni ljudski zid koji je na više sati odsekao Pančevački most od ostatka opštine Palilula.
Za razliku od prethodnih protesta, ovaj martovski skup obeležila je odlučnost koja do sada nije viđena. Građani više ne traže obećanja – traže mehanizaciju na terenu i hitno zatvaranje nelegalnih odlagališta otpada koja decenijama niču uz ivice stambenih zona.
Dok su se kilometarske kolone vozila protezale od Borče pa sve do silaska sa mosta, na samom asfaltu Krnjače odzvanjali su zahtevi za osnovnim civilizacijskim potrebama: kanalizacijom, uređenim kanalima i uklanjanjem kancerogenih deponija.
„Dosta nam je da budemo nevidljivi na mapi Beograda dok se ne pojavi poreska uprava ili investitori koji prodaju kvadrate po ceni luksuza,“ poručili su okupljeni. Atmosfera je bila na ivici incidenta kada je nekoliko vozača pokušalo da probije blokadu, ali je mir zadržan zahvaljujući brzoj reakciji redarske službe samih građana.
Račun bez krčmara
Blokada Zrenjaninskog puta u martu 2026. godine nije samo saobraćajni problem, već konačni krah politike „kozmetičkih promena“ na levoj obali Dunava. Dok se u javnosti barata futurističkim vizijama razvoja Beograda, realnost u Krnjači je ostala zakovana u prošlom veku.
Građani koji su juče izašli na ulicu nisu tražili ni EXPO, ni nacionalne stadione – tražili su pravo da njihova deca ne odrastaju pored gomila otpada. Ironija je potpuna: dok cene nekretnina u ovom delu grada dosežu astronomske cifre, osnovne komunalne usluge ostaju privilegija onih „preko mosta“. Blokada je bila bolna, ali neophodna opomena. Ako nadležni misle da će se glas Krnjače utišati novim krugom birokratskih dopisa, varaju se.
Ovaj protest je pokazao da je prag tolerancije pređen. Stanovnici leve obale više ne mole – oni zahtevaju ono što plaćaju, a ulica je postala jedino mesto gde ih neko zaista čuje.
