U ponedeljak ZAKAZANO IZBACIVANJE na ulicu porodica u Krnjači

Stariji pamte, mladi mogu da pronađu podatke na Internetu, građevinsko preduzeće „Trudbenik“ do pre dvadeset godina bilo je jedno od najvećih društvenih građevinskih preduzeća u čitavoj državi. Danas od svega toga otišlo se u totalno drugu krajnost.

„Trudbenik“ je privatizovan 2008. godine (u periodu pomahnitale privatizacije većine državnih preduzeća, a svi znamo kako su se te privatizacije završile), da bi 2011. novi vlasnik proglasio stečaj (uviđamo nekakve sličnosti sa svim ostalim privatizacijama, ili nam se možda samo pričinjava…).

Na Pančevačkom putu 56 nalazi se zgrada u kojoj žive radnici bivšeg „Trudbenika“ koju su dobili na korišćenje. „Dali su nam ovaj stan i rekli da će nas prebaciti u bolje čim budu mogli. To je bilo pre 25 godina“, kaže Milanka Jovanović, žena bivšeg radnika preduzeća.

„Trudbenik“ je te 2008. godine kupila firma „Montera“. U prvom trenutku se sve činilo dobro, novi vlasnik je radnicima ponudio da se presele u drugu zgradu. To se naravno nije dogodilo i stvari su počele da se menjaju na jednu lošu i neljudsku stranu – radnici su dobili tužbe.

U maju prošle godine sprečeno iseljenje

Prošle godine u maju bilo je neizvesno i napeto. Tada je pokušano iseljavanje porodica, tačnije izbacivanje na ulicu. I mi smo kao pojedini mediji pisali o tome, i od tada naši sugrađani žive u neizvestnosti.

Tada su stanari dobili od suda rešenje za iseljenje i pored toga moraće da plate sudske troškove 200.000 dinara.

Među njima ima i bolesnih, i na žalost neki od stanara su u međuvremenu izgubili svoje najmilije.

„Nemamo kuda. Imala sam sina, umro je od karcionoma, 25 godina je imao. Ovde je živeo sa nama. Muž mi je sada oboleo od karcinoma grla. Ja ne znam kuda ću“, reči su Milanke Jovanović u maju prošle godine.

Prljava igra protiv stanara

Još prošle godine, a kasnije se to nastavilo država je počela represivnim merama da vrši pritisak na porodice. Svi koji su odbijali da se isele dobijali su otkaze za koje se kasnije dokazalo da su bili nezakoniti. Kasnije država je neljudski tretirala ove ljude tako što im je isključivana struja i voda i ako su računi redovno plaćani.

Naš sagovornik kaže da mu račun za struju dolazi uvek isti i da nije realan ali da se ne buni, plaća i ćuti, ali isključivanje struje je protiv svake zakonske mere i ispod ljudskog dostojanstva.

Ljudi nisu inventar, rešenje treba pronaći

Jasno nam je kako stvari stoje, da je to atraktivno zemljište, da je namera vlasnika da ga proda ili tu nešto gradi, ili šta već, ali ljudi nisu stolice ili komode da se samo izbace napolje i bace negde sa strane. Pogotovo ne ljudi koji su podizali to preduzeće i radili za njega deo svog života. A ujedno i živeli sa svojim porodicama decenijama na ovom mestu.

Povrh svega u sred zime smo, najavljuju se temperature ispod nule i sneg. Da li je humano tek tako izbaciti ljude među kojima ima starih i bolesnih kao i male dece na ulicu?

Izbacivanje na ulicu im je najavljeno za ponedeljak 18. januar!

Pozivamo državu Srbiju da se pozabavi ozbiljno ovim problemom. Ovim ljudima je potrebna pomoć države da utiče na to da se pronađe rešenje za ove ljude i obezbedi im se adekvatan dom u zamenu za ovaj. Ali to rešenje mora biti dugoročno a ne privremeno kao ovo pa da se na kraju ponovo vrte u krug.