Tretman suzbijanju larvi komaraca na levoj obali Dunava

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju vršiće suzbijanje larvi komaraca na mikrožarištima u individualnim domaćinstvima, na teritoriji leve obale Dunava u subotu, 23. jula, sa početkom od 09:30 časova. 

Cilj akcije je smanjenje brojnosti komaraca,saopštavaju iz zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

Što to znači u praksi?

Ovo je priča iz juna ove godine kada su stručnjaci Zavoda za biocide uništavali larve komaraca u Kotežu dok ih je pratila ekipa Telegrafa.  

Samo jedan ne tako veliki kanal može da “izrodi” sasvim dovoljno komaraca za ovo i još jedno naselje na levoj obali Dunava.

– Razvojni ciklus komaraca je, pre svega, vezan za vodu. Odrasle ženke, naime, polažu jaja na vodenu površinu iz kojih se kasnije izležu larve. Jedna ženka može da položi i do 400 jaja. Iz njih se izlažu larve koje prolaze kroz četiri razvojna stadijuma. Larva se presvlači i prelaze u lutku a i iz lutke se izleže odrastao komarac – objasnio je za Telegraf Branislav Pešić, doktor veterinarske medicine iz Zavoda za biocide.

Suzbijanje ovih dosadnih krvopija, prema njegovim rečima, radi se na dva načina. Jedan je suzbijanje larvi dok su još u vodi, a drugi suzbijanje odraslih formi komaraca uređajima sa zemlje.

– Mnogo nam je lakše da ih suzbijamo dok su u kanalu s obzirom na to da se šire kada izlete iz vode. Radijus kretanja je za pripadnike roda kuleks oko 400 metara od mesta gde su izlegli, dok za pripadnike roda edes i do 10 kilometara. Iz tog razloga je larvicidni tretman lakši, jeftiniji i efektniji, tako da smo kompletnu vodenu površinu u Beogradu pokrili larvicidnim tretmanom.

U to spada 180 kilometara priobalja Save i Dunava, i oko 3.500 kilometara drenažnih melioracionih kanala, rečica, potoka, stajaćih tekućih voda kao i privremenih i stalnih bara. Kada dođe do izletanja komaraca onda se radi suzbijanje odraslih formi komaraca uređajima sa zemlje. Njihovu brojnost pratimo postavljanjem klopki na celoj teritoriji Beograda – kaže Pešić dok ostatak ekipe iz Zavoda proverava da li u kanalu pored kog se nalazimo ima larvi ovih insekata. 

Larvi ima. Ali, ne zadugo. Kante u ruke, i duž kanala, na po pola metra, stručnjaci bacaju isekticidni preparat.  On će ih sprečiti da nam dosađuju. A šta ako to ne uspe, ili se sa tim zakasnilo?

– Onda se radi suzbijanje uređajima sa zemlje. Sa njima prolazimo kroz ulice, i na taj način komarce direktno prskamo – kaže Pešić a zatim objašnjava da li je bolje prskanje iz aviona ili sa zemlje.

–  Avioni su dobri ukoliko je velika brojnost komaraca na širokom području. Oni lete na visini od 30 do 50 metara, i ne mogu uvek da isprskaju odredeni deo. Bolji efekat se postiže kada se radi sa zemlje ukoliko je brojnost komaraca na nižem nivou. Ukoliko je brojnost na visokom nivou onda su svakako avioni zahvalniji za taj tretman, međutim, postoji preporuka Evropske unije, pa će uskoro biti skroz zabranjeno da lete avioni odnosno zaprašivanje insekticida iz vazduha.

Komarci se pojavljuju sa dolaskom lepog vremena. Najviše im odgovara temperatura između 10 i 23 stepena, a najaktivniji su u kasnim večernjim i ranim jutarnjim časovima. Najviše ih ima u priobaljima reka, u šumama, parkovima, a konkretno u Beogradu posebno su ugrožena naselja  – Krnjača, Sebeš, Kotež, Borča, Ovca, zatim Makiš, Ostružnica, Ada Ciganlija, Grocka, Vinča, Ritopek…

Jasno je da ubadaju samo ženke, jer im je potreban krvni obrok da bi polagale jaja. Mužjacima je dovoljan nektar sa cveća. Po veličini se ne mogu razlikovati, ali treba znati da ujeda onaj što uporno zuji oko naših glava.

Kao i sve druge insekte, i njih privlači svetlost jer su noćna vrsta. A koga će ujesti, zavisi, između ostalog, i od toga šta jedemo i pijemo.

– Komarce privlače mirisi kože i ugljen- dioskid, ljudi koji puše, piju alkohol, zatim gojazni, deca i oni koji oslobađaju više ugljen- dioskidapoput sportista. Neka istraživanja su pokazala da komarci preferiraju ljude nulte krvne grupe, međutim, ipak sve to zavisi od velikof broja faktora – navodi Pešić i dodaje da ih, sa druge strane, odbijaju jaki mirisi kao što su ruzmarin, lavanda, bosiljak…

Zavod radi suzbijanje oivih krvopija i u zatvorenom prostoru. Prvi put ove godine borili su se njima u privatnim domaćinstvima, u oko 6.000. Tako da, svi građani koji imaju problem mogu da ga prijave Zavodu na broj telefona 011-3054-000.

Reportaža i foto: Telegraf