Milica K.
Pogođen je! Metak iz snajperske puške zabio se u Tiborove grudi. Hrabri Tibor, iako smrtonosno ranjen ostao je da stoji kako bi stvorio mogućnost da neprijatelj dejstvuje još jednom. Drugovi su Tibora odgovarali od te namere, molili ga da se skloni, on se okrenuo ka njima i rekao: „Za ovu zemlju vredi poginuti!“
Bitka na Košama u narodu poznata pod nazivom Pakao Košara, bila je odlučujuća za sprečavanje prodora Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) na teritoriju Metohije. Pripadnici Vojske Jugoslavije kopnenu invaziju sprečili su svojim životima. Neustrašili rodoljupci svoje živote dali su za otadžbinu.
Na graničnom prelazu Raša Košares, između Srbije i Albanije, Vojska Jugoslavije bila je napadnuta od strane pripadnika OVK, podržane od strane Vojske republike Albanije i NATO avijacijom. Hrabri vojnici VJ borili su se na Košarama od 9.4. do 10.6. 1999. godine. Artiljerija OVK i VRA dan-noć je napadala Košare, a NATO avijacija učinila je da malo koji vojnik, koji je branio Košare, preživi.
Žrtvovali su se, ali su uspeli u svom cilju da poraze neprijatelja u planu kopnene invazije.Tibor Cerna bio je naš hrabri sugrađanin iz Kovilova. Sledio je svoje ideale i dobrovoljno pristupio Vojsci Jugoslavije. Tibor Cerna rođen je u Beogradu 8. 11.1978. godine, a u junu 1998. godine dobrovoljno je pristupio VJ i uputio se u Peć, a odatle na Košare.
U Paklu Košara 12 vojnika branio je delove na koje je jurišalo 300 neprijatelja. U neprijateljskim rovovima bio je snajperista iz Legije stranaca, koji je desetkovao naše vojnike, od prvog dana napada 9.4. sve do 27.4. 1999. godine. Svakodnevno im je nanosio jezive gubitke. Snajperista nikako nije mogao da bude lociran, jer mu je bio dovoljan jedan metak da ustreli vojnika, pravio je duge pauze i pucao stalno sa druge lokacije.
Svakodnevni kopneni i vazdušni napadi pripremili su teren snajperisti koji je nosio živote vojnicima Vojske Jugoslavije. Srpski vojnici u zaklonima, bunkerima i rovovima branili su otadžbinu od neprijatelja. Tibor Cerna je 27. aprila rešio da žrtvuje svoj život kako bi locirali kobnog snajperistu.
Posle dejstva snajperiste odvažni Tibor oprostio se od zatečenih drugova, ustao i uzviknuo: „Ustašo! ‘Ajde, pucaj ako si junak, ja te čekam!“
Pogođen je! Metak iz snajperske puške zabio se u Tiborove grudi. Hrabri Tibor, iako smrtonosno ranjen ostao je da stoji kako bi stvorio mogućnost da neprijatelj dejstvuje još jednom.
Drugovi su Tibora odgovarali od te namere, molili ga da se skloni, on se okrenuo ka njima i rekao: „Za ovu zemlju vredi poginuti!“
Drugi hitac! Pravo u vrat! Tibor pada mrtav!
Tog momenta naši snajperisti eliminisali su neprijateljskog snajperistu iz Legije stranaca.
U Paklu Košara živote je ostavilo 108 vojnika.
Ako opština kojim slučajem ima problem da nekoj ulici na levoj obali Dunava nađe naziv, mi imamo predlog, Tibor Cerna.
Takođe, ukoliko građanima Kovilova nemaju ništa protiv predlažemo da njihova glavna ulica u naselju dobije ime po njihovom junaku.
Naravno da se slažem. To je trebalo i pre da se uradi. Tibi je odrastao u Kovilovu.
Život na Kosovu je hrabro položio i Dragan Marinković iz Padinske Skele.
Da obavestim Sinisu Malog ako nije cuo da je 1992 puklo bratstvo i jedinstvo,da se raspala Juga i da su nam ta bivsa braca sada najveci dusmani.Zasto ovo pisem?Zato sto i 25g posle raspada zemlje,glavna ulica u Borci se zove Bratstva i jedunstva..Evo predlog da ta ulica ponese ime naseg mladog hrabrog komsije iz Kovilova…zasluzio je!
Sramota za sve nas i za ovu drzavu ako junak ne dobije ulicu.
To je najmanje sto moze dobiti, osim slave i vecne hvale.
Srbija je okupirana i tesko ce to ici.
Dolazi sloboda, otici ce olos sa vlasti… dolaze bolji dani za sve nas.
Ja od pre godinu dana sa porodicom zivim u Frankfurtu ali sam spreman vratiti se u otadzbinu ako zatreba. Bojim se hoce jermnogi se trude unistiti srpski narod. Odavde se to jasnije vidi.
U boj za narod svoj !
M.M.