Marija K.
Učenici šestog razreda, članovi Školskog forum pozorišta u OŠ „Stevan Sremac“, gostovali su u OŠ „Milan Rakić“ na Novom Beogradu sa predstavom „Kada igračke progovore“.
Povod za gostovanje, bila je nedelja borbe protiv nasilja koju škola domaćin svake godine tradicionalno obeležava krajem aprila. Ove godine, u fokusu je bila borba protiv elektronskog nasilja.
Ovo nije klasična predstava gde glumci glume na sceni, a publika posmatra i aplaudira. Ovo je predstava gde su svi istovremeno i glumci i publika.
Ideja nam je da decu odvojimo od kompjutera i mobilnih telefona i da ih privolimo da se vrate igračkama. – komentarišu mladi autori
Radnja se dešava u „Sremčevom muzeju detinjstva“ čiji je vlasnik Zec iz „Alise u zemlji čuda“, koji je, nakon što je godinama šetao po svetu prikupljajući odbačene i bačene igračke, rešio da napravi svoju kolekciju i smesti je u gore pomenuti muzej.
Deca iz publike ulaze u predstavu tako što se jave, izaberu igračku koju žele, aktiviraju je odgovarajućim pokretom (navijanjem ili dodirom). Igračka se zatim upozna sa njima – predstavi se, kaže ko je, odakle je, ko se njome igrao, od čega je napravljena i kako je Zec pronašao.
Kroz predstavu „igračke“ su decu podsetile i pokazale šta se sve sa njima može, kako mogu da se zabavljaju, i deca nastavljaju da se igraju (šminkaju ih, češljaju, oblače, sviraju frulu, meda ih nosi na krkače, upravljaju marionetom, slažu babuške po veličini…).
A za to vreme, ispred muzeja stoje kompjuter i mobilni telefon koji stalno uskaču pokušavajući da namame decu da dođu kod njih.
Autori i vlasnici ove predstave (scenario, kostimi, scenografija i režija) su sami učenici, glumci. Njihov partner u istraživanjima i pružanju podrške je Marina Kopilović, profesorka engleskog jezika.
Mladi glumci su se odlično snašli u improvizacijama i svojim idejama uspeli da ubede decu iz publike da su kompjuteri i pametni telefoni zapravo glupi, i da nema ničeg lepšeg od igranja pravim, starim, nepravedno odbačenim igračkama.
