Stav Ministarstva je da grad mora zadržati regresnu skalu plaćanja obdaništa. Novi cenovnik će se primenjivati već od februara.
Niži računi se mogu očekivati od februara. Ako je suditi po najavama, najveći iznos na uplatnici posle usaglašavanja pravilnika trebalo bi da bude oko 5.700 umesto sadašnjih 9.705 dinara.
Šta gradonačelnik navodi?
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je da će cena vrtića za većinu roditelja biti viša nakon usvajanja novog pravilnika. On je kazao da će svaki roditelj ubuduće plaćati oko 6.000 dinara a da će se ta cena smanjivati u skladu sa socijalnim kategorijama i brojem dece u porodici.
Prema njegovim rečima, prosečna cena vrtića je 5.600 dinara po postojećem Pravilniku, jer u nekim opštinama roditelji plaćaju od 8.000 do 10.000 dinara, a u nekim od 1.500 do 2.000 dinara. „Zato će cena vrtića primenom novog pravilnika za većinu roditelja biti viša“, kazao je gradonačelnik Beograda.
Pravilnik i nadležni najavljuju!
Pravilnik o određivanju ekonomske cene vrtića, prema navodima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, počeo je da se primenjuje od 1. januara, ali novčani iznosi na uplatnicama u glavnom gradu nisu smanjeni.
Beograđani su akontacije za januar dobili po starim tarifama, na osnovu kojih su plaćali 72,8 odsto cene, umesto najviše 20 odsto, kako je propisano zakonom.
Nadležni najavljuju da će za neke roditelje računi biti manji a za druge veći. To se, međutim, može dogoditi samo ukoliko se ukine regresna skala, što bi pogodilo najsiromašnije porodice. Prema postojećoj skali umanjenja prema mesečnim prihodima, učešće roditelja u još važećoj punoj ceni od 13.300 dinara, kreće se od 22,3 odsto ili 2.973 dinara, do 72,8 odsto ili 9.705 dinara.
Ministarstvo prosvete i pitanje o ukidanju regresne skale
Međutim, iz Ministarstva prosvete upozoravaju da lokalne samouprave moraju da zadrže regresnu skalu, kao i da imaju pravo da daju i dodatne popuste za pojedine kategorije stanovništva.
Regresna skala mora biti napravljena u skladu sa novom ekonomskom cenom, kao i maksimalnim učešćem roditelja od 20 odsto, a lokalne samouprave mogu davati dodatne beneficije, navode u Ministarstvu prosvete. Prema članu 9 Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, lokalne samouprave su dužne da obezbede naknadu troškova za boravak u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja, sa smetnjama u razvoju, i za decu iz materijalno ugroženih porodica.
Vrtić i dalje neće plaćati deca čiji su roditelji korisnici socijalne pomoći, deca sa smetnjama u razvoju, deca bez roditeljskog staranja, ali i svako treće i naredno dete, rekla je sekretarka.
Koliko roditelja plaća punu cenu, koji je broj regresiranih?
Prema podacima Sekretarijata za obrazovanje iz oktobra 2014. godine, punu cenu vrtića plaća oko 17.000 roditelja, a najmanju u iznosu od 594 dinara njih 30. Besplatno u vrtiću boravi oko 5.200 mališana, a pravo na dodatno regresiranje ostvaruje oko 37.000 dece. Prosečna cena boravka u obdaništu na teritoriji grada je oko 5.700 dinara.
Novi cenovnik mora verifikovati Skupština grada.
Odnos ekonomske i realne cene
Najčešće pominjani iznos nove ekonomske cene je 28.500 dinara, što je povećanje za više od 100 odsto.Postavlja se pitanje da li je 28.500 dinara stvarno realna cena? Da li je realno da ekonomska cena u Kragujevcu bude 17.153 dinara? Šta je to skuplje za dete u Beogradu, nego u Kragujevcu? Struja, voda, hrana, sredstva za higijenu.
Plaćanje uvek unapred
Računi za vrtić plaćaju se unapred i to kroz akontaciju u punom iznosu koji se sledećeg meseca smanjuje ako je dete izostajalo. Tako su roditelji mališana koji su upisani u maju morali da plate pun iznos računa, iako je dete krenulo tek polovinom novembra.
Zato je mnoge roditelje razljutila izjava nadležnih da se računi plaćaju unazad i da će za januar biti smanjeni.
Privatni ili državni vrtić? Sa ili bez dodatnih aktivnosti?
Da li će dobiti dodatne programe kao što su engleski i franucuski jezik i šah, da li će biti manje dece u grupama, što za istu cenu daju privatne predškolske ustanove, pita se Ilija Lukić, predsednik Saveta roditelja PU „Poletarac“ iz Barajeva.