Marija K.
U naselju Borča živi jedan potpuno nesvakidašnji mladi poljoprivrednik. Fudbalski dres zamenio je za težak rad, a ipak traktor vozi u urednoj beloj košulji.
Miloš Petrov bio je uspešan mladi fudbaler. Od sedme godine je trenirao fudbal. Stizale su ponude iz inostranstva, čak i iz Kine! Ali je sa svojih 20 godina doneo prelomnu odluku i odlučio da napusti sport, kako bi li nastavio porodični posao. Tako je postao poljoprivrednik.
Sve ovo što sada imam: kuću, imanje, mašine, ugled… sve je to neko dugo sticao. Pradeda, deda, moj otac. Svi su oni živote posvetili tome i ja njihovu zaostavštinu ne mogu da odbacim tek tako. – kaže Miloš
A kada bi sreli Miloša nikada vam ne bi palo na pamet da se bavi poljoprivredom! U beloj, pedantno ispeglanoj košulji, sa osmehom na licu i modernima naočarima za sunce, kao da je izašao iz nekog magazina, sedne u traktor. Kaže da je to njegova kancelarija i da voli da je sve čisto.
Moj radni dan na njivi traje minimum 12 sati. Nekada je za poljoprivrednike važilo da su pocepani i prljavi, ali kod mene nije tako. – objašnio je Miloš.
Miloš kaže da je bila njegova ideja da kupe taj veliki plavi traktor. Obilazio je godinu dana Srbiju ne bi li našao pravi. Za njega je pre godinu dana podigao kredit, ali kaže da se već isplatilo.
Ispričao nam je da ponekad mora da prođe kroz centar Borče traktorom, tako u beloj košulji i sa naočarima. Ljudi se zbune kada ga vide, a jedna devojka se toliko zagledala i zbunila, da zamalo sudar da izazove.
Iako lično ne pije ni kafu, ni alkohol, svoje goste uredno dočekuje sa kafom i rakijom. Čak i u kafani pije samo vodu. Iako mu kažu da ne zna šta propušta, njemu je, kako tvrdi, i bez toga fenomenalno.
Miloš svaku noć pred spavanje trenira u teretani. Kako njegov otac kaže, treba uvesti kao pravilo da svaki poljoprivrednik mora da trenira, jer šta ako moraš da zameniš gumu na traktoru, a nemaš snage za to!
Među komšijama je omiljen. Ljudi zastaju da ga pozdrave, a on im nasmejan odmahuje. Kaže da komšijama uvek treba pokazati poštovanje. Jedan od manira koji je, čini se, davno izgubljen.
Za ovog mladog čoveka, sa samo 23 godine, odricanja su velika. Svakog dana radi od ujutru do uveče. Pošto mu posao zavisi od vremenskih uslova, često mora da čeka noć da bi mogao da ore. Dok njegovi vršnjaci izlaze, on u ponoć ide na njivu. Oni se vraćaju iz kafane, a on i dalje ore i završi tek oko 7 ujutru.
Jednom se desilo da sam bio sa prijateljima u kafiću i da su u ponoć oni otišli kući na spavanje, a ja na njivu. – iskren je Miloš.
Kaže da je ponosan na život koji vodi. Izabrao je čestit posao, od kog njegova porodica može da živi. I nikada se nije pokajao, iako je teško.
Foto: Telegraf
