Bojan K.
U Kraljevini Srbiji, Ukazom od 14. marta 1884.godine, propisano je da se „opštenarodni praznici i državne svetkovine proslavljaju u celoj zemlji, gde ima vojske, uobičajenim ceremonijalom i vojničkom paradom“.
Održavale su se na dan pukovskih slava i povodom dodeljivanja počasnih naziva bataljonima. Takođe, održavane su neposredno pre početka rata, i na bojištima za vreme ratnog stanja. Uspostavljanjem mira, pobedničke vojske proslavljale su trijumf velikom vojnom paradom uz koračnice ili marševe.
Po veličini i značaju posebno se izdvaja vojna parada održana 1904. godine u Beogradu, povodom krunisanja kralja Petra I Karađorđevića.
Pripadnici Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije održavali su vojne parade od 1941. do 1945. godine, kao smotre jedinica ili proslave povodom obeležavanja značajnih događaja. Prvi veći defile u posleratnom periodu održan je na Banjici, 27. oktobra 1944, sedam dana posle ulaska partizana u Beograd. Postrojene jedinice 1. proleterskog korpusa pozdravile su vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita, a posle završene smotre i održanog govora, izvele su svečani defile.
Vojne parade Jugoslovenske narodne armije organizovane su u periodu od 1945. do 1960. godine. Prve masovnije parade održane su 1. maja 1945. u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Splitu i Sarajevu. Naredne dve godine, vojne parade održavane su u svim većim garnizonima povodom obeležavanja Dana pobede – 9. maja, zatim Dana Republike – 29. novembra i Dana armije – 22. decembra.
Kasnije, paradom je obeležavan samo prvi dan maja u glavnim gradovima republika, a od 1957. godine održavaju se jedino u prestonici Srbije. „Prvomajska parada“ organizovana je u okviru proslave međunarodnog praznika rada, i u njoj su učestvovale vojne jedinice, sportske, političke i druge društvene organizacije.
Parade su ukinute 1965. godine i tada je određeno da se održavaju svake pete, povodom Dana pobede. U naredne dve decenije održane su – 1970, 1975. i 1985. godine u Beogradu povodom obeležavanja pobede nad fašizmom. U Karlovcu je 1971. godine održana parada u čast završetka manevra „Sloboda 71“, a 1972. godine svečani defile Jugoslovenske ratne mornarice povodom združene taktičke vežbe „Podgora 72“.
Prva vojna parada bez prisustva vrhovnog komandanta maršala Tita, a poslednja organizovana u SFRJ, održana je 9. maja 1985. godine u Beogradu. Na paradi je učestvovalo 6.690 pripadnika JNA, teritorijalne odbrane, milicije i civilne zaštite. Tom prilikom izvršena je smotra oružanih snaga pred najvišim državnim zvaničnicima i predsednikom Predsedništva SFRJ Veselinom Đuranovićem.
Komandant parade bio je general-potpukovnik Zdravko Dimić. Paradni poredak brojao je 10 ešelona, a održana je i izložba naoružanja i vojne opreme na Ušću. Manifestacija je koštala 450.000.000 dinara.
Vanredne vojne parade održavane su u čast stranih državnika koji su dolazili u posetu Jugoslaviji, te su priređene u čast etiopijskog cara Hajla Selasija, predsednika Turske Ddelala Bajara, predsednika Vlade Kraljevine Burme U Nua, predsednika Vlade Indije Ddavaharlala Nehrua, grčkog kralja Pavla i predsednika Egipta Gamal Abdel Nasera.
Izvor: Ministarstvo odbrane
