Bojan K.
Za sve hrišćane Veliki petak je najtužniji praznik. Crkvena zvona ne zvone i strogo se posti. Običaj u Srbiji je da se farbaju jaja i ne radi ništa po kući i na njivi.
Pominjući Hristove muke i stradanja crkva je za Veliki petak propisala najstroži post, bez ulja i ribe. Mnogi na današnji dan ništa ne jedu, već samo predveče uzmu parče hleba.
Međutim, srpska tradicinalna posna trpeza ne može da prođe bez pasulja. Uz njega ide salata od rotkve i kupusa a možete staviti i kiselu salatu od cvekle i šargarepe.
Nakon pasulja dolaze riba, koja u posnoj trpezi menja pečenje, i krompir salata. Za desert se obično služe sitni kolači i, naravno, baklave.
Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja i to je jedan od običaja koji se nije iskorenio čak ni u gradovima.
Prvo jaje farba se crvenom bojom i ono se naziva „čuvarkuća“. Čuva se cele godine i, kako mu samo ime kaže, čuva kuću i ukućane.
To nisu jedini tradicionalni običaji koje prate ovaj dan. Naime, kod nas postoje različita verovanja koje valja obaviti baš na Veliki petak kako bi nam cela godina tekla dobro.
Žene ovoga dana ne smeju da uzmu iglu u ruke jer bi im izlazile po telu guke. Ovoga dana vatra se u kući ne loži, niti se šta kuva. Ni hleb se ne mesi.
Narod veruje da je ovog dana najbolje kalemiti voće jer sve što se toga dana nakalemi, prima se.
Običaji zavise od mesta do mesta ali najvažnije od svega jeste to da Uskrs okuplja porodicu što je deo tradicije koji ne treba da se prekine.
