Dan planete Zemlje 22. april

Dan planete Zemlje 22. april

u Vesti od
Cicak – Rancevi 25%

Upravo jednakost razlika simbol je Dana Zemlje. Tada se razlike zaboravljaju i priroda počinje da se obnavlja. Dan Zemlje slavi se početkom proleća na severnoj hemisferi. U tom trenutku dužina dana i noći su izjednačene. Na južnom polu počinje šestomesečni mrak a na severnom šestomesečni dan. Dan Zemlje je upravo stvoren da bi nas sve podsetio na ličnu odgovornost očuvanja prirode.

Džon Makonel je idejni tvorac ovog tzv. praznika. On je ovu ideju izneo na Uneskovoj konferenciji za zivotnu sredinu 1969. kada je i urađen dizajn zastave Zemlje. Iako sam pokret o zaštiti životne sredine vuče korene iz Sjedinjenih Država, on se tu nije zaustavio.

Hipici, studenti i čitavi moderni ekološki pokreti uzdizali su se nasuprot ratu u Vijetnamu, industrijksom mulju i dimu. Svi kontinenti okupirani su idejom o smanjenju ekoloških katastrofa čije su razmere neizmerne.

Danas generalni sekretar UN Ban Ki Mun podseća na veliki problem neodrživosti potrošnje resursa Zemlje, pored kosnstantnog rasta broja stanovnika. Inženjeri, naučnici, književnici, umetnici i dizajneri kroz svoja dela ukazuju na to koliko je zdravlje ljudi i ekosistema ugroženo.

  Večeras zaprašivanje komaraca na levoj obali Beograda

Dan planete  Zemlje 22. april

Jedno od malih rešenja jeste biomimikrija dizajn po ugledu na rešenja iz prirode (bios – život i mimikos – podražavački) je dizajnerska disciplina koja traži održiva rešenja korišćenjem obrazaca i strategija iz prirode koji su prošli najteže testove evolucije i vremena. Suštinska ideja jeste da je Priroda, imaginativna zbog same potrebe, već rešila mnoge probleme koji su za nas veoma aktuelni i od presudnog značaja za nastavak vrste – probleme energije, proizvodnje hrane, kontrole klime, netoksične hemije, transporta, ambalaže i mnogo toga drugog…

Zakon o očuvanju energije koji je prvi put postavljen u 19. veku davao je savet o korišćenju alternativnih vidova energije kao što su kinetička, potencijalna i toplotna energija, gravitacija, elastičnost, elektromagnetizam, hemijska energija, nuklearna energija i masa. Zato se bavimo temama biogoriva, sortiranja otpada, reciklaže, zaštite atmosferskog omotača i sl. Potražnja rešenja za čistom energijom nikada nije bila u većem usponu što je rezultat prirodne i ekonomske krize.

  Ko se sve besplatno hrani u narodnoj kuhinji u Borči

Jedna od modernih stavki jeste i istraživanje i recikliranje ljudske energije. Ovo je jedan od inovativnih koncepata i proširenje perspektive u ovakvom razmišljanju. Kako da se energija iz pokreta koju emituju ljudska bića pa čak i kućni ljubimci pretapa na druge uređaje. Sistem se sastoji od lagane kompaktne i prenosive jedinice pod nazivom „Rešenje jedinice”.

Dizajniran je da se nosi u različitim mestima ljudskog tela, skuplja energiju iz pokreta, ljudskog srca, telesne temerature i raznih drugih vrsta kretanja. Kada se pojavi potreba da se doda energija mobilnom uređaju, ova „jedinica” se može priključiti na aparat direktno a u njoj imate i aplikaciju za kasniju upotrebu, tačnije čuvanje.

Pojedinci kao što su „WHIM Architecture”, tim inovativnih arhitekata iz Roterdama, izašao je u javnost sa jedinstvenim rešenjem problema zagadjenosti okeana – da se u Pacifiku od reciklirane plastike koja pluta okeanom izgradi ostrvo za stanovanje veličine Havaja.

  Udes i gužva na Pančevcu za lep početak dana

Dan planete  Zemlje 22. april

Na ovaj način ponovo je krenuta pažnja na milione tona smeća koje grupisano plutaju Pacifikom kao tzv. „plasticna supa” ili „ostrvo đubreta”, sada trenutno pozicionirano severozapadno od Havaja.

Ideja je da se sva plastična ambalaža sakupi, reciklira i od nje naprave plastični blokovi za izgradnju. Novo „reciklirano ostrvo” bi trebalo da bude utočiste osobama direktno pogođenim klimatskim promenama. Bilo bi locirano negde izmedju San Franciska i Havaja i takođe bi plutalo.

Plan predviđa kompletnu infrastrukturu na ostrvu koje bi se samoodržavalao sospstvenim resursima – imalo bi mogućnost proizvodnje hrane i energije (solarne energije od vetra i talasa) i regulisanja otpada. Stanovnicima bi bili obezbeđeni uslovi za rad, rekreaciju i trgovinu a plaže postavljene odmah do njihovih urbanih domova, naravno, plastičnih.

Za sada možemo da razmišljamo u svojim okvirima tj. da Dunav, kao i celokupni ekosistem sačuvamo od otpada. Takođe, i da stalno kritična mesta na Zrenjaninskom putu i obližnjim kanalima ne koristimo kao deponije.

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena.

*