Bojan K.
U planu je izgradnja gasovoda na levoj obali Dunava kako bi se obezbedilo snabdevanje potrošača prirodnim gasom za buduće stanovnike „Beograda na vodi“.
Naime, komisija za planove Skupštine grada Beograda utvrdila je na sednici održanoj 11. februara 2016. godine Nacrt plana detaljne regulacije za izgradnju gasovoda od glavne merno-regulacione stanice (GMRS) „Padinska skela“ do područja Prostornog plana područja posebne namene „Beograd na vodi“, Gradske opštine Palilula i Stari grad.
Izradom i usvajanjem ovog plana stvorili bi se uslovi za izradu tehničke dokumentacije i izgradnju predmetnog gasovoda, kao i dogradnju postojeće GMRS „Padinska skela“.
Granica plana obuhvata delove teritorija katastarskih opština Kovilovo, Komareva Humka, Borča, Krnjača i Stari grad u ukupnoj površini od 12,9 ha, pa bi se izvođenjem elemenata gasovodne mreže i postrojenja koje su predmet ovog Plana.
Osim područja Prostornog plana područja posebne namene „Beograda na vodi“, omogućena je i gasifikacija naselja Krnjača i Borča koje sada nisu priključene ni na jedan centralizovan vid snabdevanja prirodnim gasom.
Takođe, predmetni gasovod bi svojim kapacitetom omogućio značajno termičko proširenje toplane TO „Dunav“, koja kao osnovni energent koristi prirodni gas.
Javni uvid u nacrt ovog plana obaviće se u zgradi Gradske uprave grada Beograda u Gradskoj opštini Palilula do 29. marta 2016. godine, svakog radnog dana od 9 do 18 časova.
Beograd na vodi treba da energetske potrebe (grejanje i hlađenja) rešava upotrebom toplotnih pumpi velikog kapaciteta koje će koristiti energiju vode reke Save. Rešenje u kome se koristi prirodni gas je retrogardno i neprimereno u modernom svetu gde su u ekspanziji tehnologije koje koriste obnovljive izvore energije. Loše strane upotrebe prirodnog gasa su i energetska zavisnost od uvoznih goriva, povećana nesigurnost u snabdevanju i emisija GHG (prirodni gas je FOSILNO gorivo).
Ova ideja je i u suprotnosti sa energetskom politikom Vlade Republike Srbije i Nacionalnim akcionim planom za primenu obnovljivih izvora energije kojim se Vlada Republike Srbije obavezala da će da poveća udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji finalne energije.
Ovaj projekat je nepotreban i za naselja na levoj obali Dunava gde treba razvijati sisteme daljinskog grejanja koji će koristiti biomau. Od primene biomase imaće koristi stanovništvo koje će imati na raspolaganju jeftinije gorivo i samim tim i jevtiniju energiju a iskreno se nadam i niže račune za grejanje. Korist će imati i stanovništvo koje živi u seoskim naseljima na levoj obali Dunava jer su oni VLASNICI biomase i imaće dodatne prihode prodajom žetvenih ostataka koji im sada predstavljaju balast a uskoro će morati da plaćaju nekome ko će ih preuzimati kroz ekološku taksu jer se raspadanjem žetvenih ostataka oslobađaju „staklenički gasovi“ koji su uzročnik klimatskih promena. Leva obala Dunava ima više biomase nego što su im energetske potrebe pa bi krajnje neracionalno i štetno po lokalnu zajednicu bilo forsiranje uvoznih fosilnih goriva.
Prirodni gas može da se koristi u industrijskim postrojenjim za potrebe tehnologije ili za spaljivanje u velikim ložištima gde bi bilo nemoguće organizovati logistiku snabdevanja biomasom.
PA DA LI STE VI NORMALNI. PRVO KANALIZACIJU DA SE NE PODAVIMO I NE ZARAZIMO PA ONDA GASOVOD. SVE SE RADI NAOPAKO, ZATO NSM TAKO I IDE.