Bojan K.
Nekadašnje selo Borča a danas treći Beograd jedno je od najvećih naselja koje je okupilo stanovništvo iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije. Starosedeoci Borče uporno čuvaju svoje božićne običaje ali ih i prebacuju sa kolena na koleno.
Starosedeoci Borče su pravi primer kako običaji i bogata tradicija mogu biti sačuvani čak i u vremenu kada je narod zbog spleta istorijskih okolnosti suočen sa velikim iskušenjima. U ovom delu Beograda još uvek važi srpska izreka „Bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti“.
Iako su došli novi stanovnici, starosedeoci su uspeli i njima da usade svoje običaje i ponose se time jer svako dete zna sve o hrišćanskim i tradicionalnim običajima koji predstavljaju identitet jednog naroda.
Badnjak u predgrađu, tradicionalni Božić u Borči koja je na samo desetak kilometara od centra velegrada i svih važnih institucija, nije privlačio pažnju istraživača i medija. Ali ipak je proistekao sledeći video zapis, delo nezavisnih sineasta Dragana Ve. Ignjatovića i Igora Toholja.
Istraživači su bili fascinirani čuvanjem običaja i tradicije u našem naselju te su napravili ovu divnu reportažu i pokazali da se duhovni razvoj jednog naroda na najbolji način razume proučavanjem običaja i kulture ali i tradicije.
Ono što je zanimljivo u reportaži jeste pobožnost sugrađana Borče, koji redovno posećuju crkvu moštiju Svetog oca Vasilija Nikolaja u Borči, koja postoji već 219 godina i predstavlja svetu kuću starosedelaca koji dolaze da se mole Bogu za zdravlje.
Preporuka: Pročitajte kompletnu Istorija Hrama Svetog Oca Nikolaja u Borči
Gotovo cela reportaža odiše toplinom, zajedništvom i nezaboravnim trenucima uživanja u prazničnoj porodičnoj atmosferi. Odiše ljubavlju, slogom i mirom.
Zahvaljujemo se istraživačima što su ovom reportažom pokazali i dokazali da težimo očuvanju svojih tradicije i običaja ali i čuvanju identiteta i integriteta srpskog naroda.
Borčanci itekako znaju šta su pravi običaji o čemu svedoči i prikazana reportaža. Drago nam je što starosedeoci pokazuju težnju za obnavljanjem zaboravljenih običaja i stare običaje čine sastavnim delom savremenog života.
Video 5 konja da setaju Borcom i „CELA“ Borca tradicionalna i par ljudi oko Crkve i CELA Borca pobozna. E svasta u Borci su 90 % stanovnistav dosli sa k….. i konopaca. Ja o Borci i ljudima iz Borce imam sasvim drugu sliku. Te narko dileri, pa zatim deru psa i to celog su ga odrali, ovaj puca u komsiju, onaj se macetom vitla opet onaj drugi kalasnjikom, obijanja i kradje sa svih strana i gde je tu poboznost a staru tradiciju su zamnili nasiljem.
Znam da necete ovo da objavite kao komentar ali eto to je istina o ziteljima Borce a onih dest posto su kao normalni.
Prvo , druze sunce , mora da ti je losa droga pojela mozak … Da si ikada bio za Bozic kod crkve u Borci ne bi napisao da je bilo par ljudi oko crkve u Borci , odmah se vidi da veze nemas … Oni koji su bar prosli pored crkve za Bozic znaju o cemu se radi , ali malo si zalutao sa svojim ne bas pametnim ocenama … Osvrni se malo po citavoj Srbiji pa ces videti da svuda ima kriminala , ali ti si izdvojio svaki ponaosob . Borca prvo nije malo naselje , preko 60 000 stanovnika ima , pa medju tih 60 000 ima i budala , na primer tako kao ti …
verovatno si ti neka „kvalitetna“ osoba koja je stvorena da samo kritikuje druge a svoju plitkoumnost i ne primecuje , sto je i sasvim normalno za takve ljude kao sto si ti …
Komentar…E nek si mu kazo . . .
Svako vidi ono što želi da vidi ili vidi staze kojima se i sam kreće. Rekao bih da mnogi domaćini i kulturni žitelji Borče imaju drugačije vidike ka Borči a da prostaka ima svuda to svi vidimo. Ovo što ste vi pobrojali više govori o Vašem načinu i stilu života. Svako dobro od Gospoda i srećni Vam praznici!
Borčani.Ne Borčanci.
Borca Zakon!!!!!!
Sunce ne se*i molim te!
Nego dodji večeras do crkve da vidiš!!!
Ima svega u Borci mora se priznati i lepih i manje lepih stvari , bitno je da budemo drustveno odgovorni i da svako od nas koji zivimo u nasoj Borci damo svoj doprinos ocuvanju lepih obicaja ali i da prihvatamo novine koje nam poboljsavaju zivot . A grad Beograd nas je prepoznao odavno kao svoj izuzetno bitan deo sto se i vidi iz investicija u zadnjih 5-10 god.(most,obilaznica,trzni centar, nova osnovna skola, dom zdravlja i nov dom zdravlja 2019 god. , novih posta, stambene zgrade , radnje lokali ,autobuske linije itd….). Razvitak je ocigledan uz nekoliko nedostataka npr. mora se povecati broj policajaca u Borci, izgraditi dom kulture i zaustaviti bacanje smeca ispod nasipa na Dunavu. Pozdrav
Bot? Samo nicete kao pečurke. Svuda vas ima!
Svaka čast vrednim starosedeocima i onim koji su dosli do 90-te. Posle toga Borča nije Borča! Pričajte šta hocete…
Kao stari i rođeni Borčanin, mogu da kažem da su napred iznete procene dosta proizvoljne. Borča je do sedamdesetih godina, bila malo paorsko selo koje zadovoljno živelo svoj težački, ratarski život, blizu velikog marketa Zemuna i Beograda gde su uspešno prodavali svoj osnovni proizvod ZELEN koja je po kvalitetu bio nenadmašan. Bogata i plodna, blizina Dunava i kanala Vizelj, šume pune divljači, bile su oisnov dobrog života što je i uistinu bio. Naša pravoslavna rkva je bila uvek mesto okupljanja i praznovanja. Do 1963. Seski paroh bio je pop Bor, inače Rus,is koji je ostavio veliki trag u kulturnom i svetovnom životu Borče. Nakon njega je došao pop Pera koji je doneo svojevrsni duhovni preporod crkvenog života u Borči; osnovao crkveni hor, akcije renoviranja crkve, naročito posle požara, gde je donacijema Borčaa, crkva popuno obnovljena. pop pera je organizovao ekskurzije i posete svim značajnijim manastirima u staroj Jugi. Popa Peru nasledio je pop Milorad i sin pop Pere Mića i još nekoliko drugih paroha jer je nastao veliki priliv stanvonika i vernika u Borči pa je napravljena još jedna mala crkva Vodice. Crkvena tradicija, kultura i običaji, uvek su Borči negovani. Osim peljenja abdnjaka, u Borči, kao i u celom Banatu, živi još jedna lepi običaj, a to je da se na prvi i drugi dan Božića, pale vatre na svakom uglu sela gde se ljudi spontano okupljaju i nastavljaju proslavu Božića uz konje i pesmu. Ja takvu Borču nosim u srcu, onu običnu toplu gde su ljudi bili upućeni jedne na druge i živeli jedna opušten, jednostavan i lep život uz svadbe, mobe, svinjokolje i lepo drženje čiji jaki tragovi postoje i danas. Hristos se rodi.
Slobodane sve sto si napisao je tacno. Jos da su na nivou opstine postojali strucnjaci a kod Borcana malo visi nivo svesti i savesti i da nema toliko siromastva Borca je mogla da se izgradi, sredi a da pri tom zadrzi svoju autenticnost i da postane prvo naselje sa druge obale Dunava koje je spoj Beograda i Vojvodine. Na zalost tu smo gde smo.