Marija K.
Kotao na biomasu u nekadašnjem PKB-u koristio se za zagrevanje plastenika veličine jednog hektara, a sada je u starom gvožđu.
Ovaj kotao vredan je oko 160 hiljada evra. Poslednje dve godine nije radio jer je prilikom privatizacije pripao Al Dahri, dok je plastenik ostao vlasništvo PKB-a.
Pošto je dve godine bio neaktivan, kotao je morao da ide na remont. Umesto toga, isečen je i završio je u starom gvožđu.
Time je načinjena značajna šteta jer plastenik u kome se gaji rano povrće više ne može da radi kao što je zamišljeno, jer nema jeftinog grejanja.
Inače kotao na biomasu je pušten u rad 2008. godine i izgrađen je sredstvima Ministarstava poljoprivrede i nauke.
Sličnu tehnologiju sagorevanja su pokušali da razviju Danci i Nemci ali bez uspeha. Tehničko rešenje kotla je patentirano i jedinstveno je u svetu.
Zahvaljujući uspešnom radu tog kotla istraživači koji su ga razvili participirali su detaljnim elaboratom kod švajcarske vladine organizacije SECO za donatorska sredstva za izgradnju sličnog kogenerativnog postrojenja za proizvodnju toplotne i struje. Švajcarci su posle detaljne analize elaborata odobrili donaciju od oko 10 miliona evra.
Tim sredstvima je trebalo da se izgradi novo postrojenje i da se izvrši energetska sanacija bolnice u Padinskoj skeli.
Realizovano je samo oko pola sredstava i to za sanaciju bolnice, dok novo postrojenje nikad nije izgrađeno.
Nezvanično, nadležni za preostali deo PKB-a su pokušali da pregovaraju o saradnji sa poslovodstvom Al Dahre, ali nisu naišli na razumevanje novog vlasnika PKB-a.
Zašto je država dozvolila da kotao pripadne novom vlasniku a plastenik koji taj kotao greje ostane u posedu države, nije poznato.
Zanimljico je da je i zgrada u kojoj je bio kotao, i dalje u vlasništvu države, a sam pogon je pripao Al Dahri.
