Srećna slava svima koji danas slave Đurđevdan

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog Georgija (Đurđevdan), jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Prema narodnim običajima, Đurđevdan je praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.

Slavljenje krsne slave ostala je jedina neprekinuta tradicija kod Srba od vremena pokrštavanja pa do danas.

Mnogo je štošta promenjeno u narodnom životu i običajima ali se slava sačuvala kao najveća svetinja našeg naroda.

U našoj bogatoj i živopisnoj narodnoj tradiciji jedan se praznik ipak izdvaja po svojoj neverovatno koloritnoj običajnoj praksi. Đurđevdan je veliki prolećni praznik kojim se letnji period odvaja od zimskog pa se mnoga verovanja u vezi sa njim odnose upravo na pobedu nad hladnoćom i bujanje života.

Zato i nije slučajno da je Vuk Karadžić u svom „Rječniku” posvetio Đurđevom danu dvostruko veći prostor nego Vaskrsu.

Đurđevdan – praznik naroda

Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta. To je praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba vezano je toliko običaja i verovanja pa čak i magijskih radnji.

Glavni običaji su pletenje venaca od bilja, umivanje biljem i kupanje na reci.

Uveče uoči Đurđevdana neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili „berićetni“ – „Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“. Ponegde je običaj da se ovo kićenje zelenilom vrši na sam Đurđevdan, pre zore.

Takođe, opletu se venčići od „đurđevskog cveća“ – đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana. Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama „da bi se sačuvali od grada“ (slično krstovima od badnjaka za Božić).

Uoči Đurđevdana domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje a onda odmah spušta dren, zdravac i na kraju grabež, crveno jaje i čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa. To se, zatim, stavi pod ružu u bašti da prenoći.

Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – „da budu zdrava kao dren“, devojke – „da se momci grabe oko njih“, stariji – „da budu zdravi“, domaćin – „da mu kuća bude dobro čuvana“, itd. svako prema svojim potrebama i željama.

Veliku važnost ima i kupanje na reci pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća ili se sipa mleko). Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem i opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Ponegde se mladež ljuljala na drenovom drvetu „da bi bila zdrava kao dren“ a devojke se valjale po zelenom žitu „da bi im kosa rasla kao žito“.

Posebno je za ove običaje značajno bilje (selen, kopriva, vrba, dren, zelena pšenica itd.) kojim se muškarci i žene kite, „pričešćuju“, potapaju ga u vodu u kojoj će se kupati, valjaju se po njemu ili ako je u pitanju drvo, ljuljaju se.

Praznik buđenja proleća, kako se Đurđevdan još naziva, prepoznatljiv je u celom regionu i obiluje narodnim običajima koji se ogledaju u raznim obredima za zaštitu, zdravlje i plodnost. Đurđevdan se obično veže za romsku populaciju s obzirom da ga Romi obeležavaju kao svoj najveći kulturno-verski praznik.

Sveti Georgije ubija aždahu

Sveti Georgije se na ikonama predstavlja na konju u vojvodskom odelu kako kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane.

Sveti Georgije ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“.
Pod pobedom koju je sveti Georgije odneo nad aždajom verovatno se smatra prekid progona hrišćana a deset godina posle njegove smrti hrišćanstvo je od strane cara Konstantina proglašeno zvaničnom religijom Rimskog carstva.

Domaćine, srećna slava!

Neka se preliju bačve sa vinom, domovi žitom i zdravljem a polja rodom i berićetom! U sreći, zdravlju i veselju da slavite, dok je sveta i veka! Srećna slava svima koji slave! Lep provod svima koji odlaze u goste!