Proslava „Dečje vaskršnje radosti“ u Kotežu (FOTO)

Crkva Svetih Apostola Petra i Pavla i učenici Osnovne škole „Vasa Pelagić“ u Kotežu Vaskrs su proslavili manifestacijom „Dečje vaskršnje radosti“.

Tradicionalna proslava „Dečje vaskršnje radosti“ je po 22. put ulepšala proslavu Vaskrsa u Kotežu.

Najmlađi vernici su se kroz igru i druženje upoznali sa duhovnim i kulturnim nasleđem pravoslavaca. Manifestacija „Dečje vaskršnje radosti“ počela je sa programom na Veliki petak, kada je u porti crkve farbalo jaja 256 učenika.

Samostalnim oslikavanjem jaja deci su obijačiji postali bliži, a učenje kroz igru deci pomaže da veru zavole i prihvate još od najranijeg doba.

Bogat kulturno-umetnički program ulepšao je proslavu Vaskrsa u crkvi Svetih Apostola Petra i Pavla. Priredba za Vaskrs je počela pesmom „Tamo daleko“ izvođenjem etno hora pri hramu Svetih Apostola Petra i Pavla.

Dok je razigrano kulturno-umetničko društvo „Kolan“ razveselilo prisutne. Orila se graja, pesma, smeh, lupkanje opančića i veseli poklici iz porte crkve u Kotežu.

Proslava je odisala zadovoljstvom. Takmičenje u tucanju jajima uveličalo je raznovstan program. Manifestacija „Dečje veskršnje radosti“ poslala je pravu versku poruku, slavimo život.

Vaskrs je jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika, zato je najprigodnije da se proslavi uz pesmu i igru. Vaskrs veliča radost života i upućuje nas da svaki dan treba da provodimo sa osmehom. Vaskrs je predskazanje vernicima da je Bog gospodar života, a Hristovo vaskrsenje nada da pokajanjem možemo zaslužiti „život“ nakon života.

Tokom stradalne nedelje vernicu su ispunili crkvu Svetih Apostola Petra i Pavla, a najviše je bilo dece.

Hristovo vaskrsenje

Vaskrs je važan praznik za hršćanske vernike. Prethodi mu 40 dana posta tokom kojih vernici pripremaju telo i duh za molitve u stradalnoj nedelji i Vaskrsu. Post simbolizuje odricanje i odolevanje iskušenjima, ima ulogu da pripremi vernika za nove izazove i jača hišćanske vrednosti i volju. Vaskrsu prethode praznici, Veliki četvrtak, Veliki petak, Velika subota.

Veliki četvrtak je dan kada je Isus Hrist osuđen. Toga dana u crkvama i manastirima čitaju se molitve za namučene i bolesne. Nafora i vino nad kojima je toga dana čitan molitva čuvaju se cele godine. Veliki petak je dan Hristovog raspeća. Najtužniji dan za pravoslavne vernike. Hristove muke vernicima daju snagu da izdrže sve nedaće koje ih vrebaju. Toga dana farbaju se jaja i posti se na vodi. Post tokom Velikog petka simbolizuje saosećajnost vernika sa Isusovim mukama.

Velika subota je drugi dan hrišćanske žalosti i poslednji dan Hristovog stradanja. Tišina i molitva obeležavaju ovaj praznik. Vaskrs počinje u nedelju i slavi se tri dana. Vaskrsenje Hrista dokaz je pobede života nad smrću.

„Ako mi matematički dokažu da Hrist nije istina i da je Istina izvan Hrista, ja ću ostati sa Hristom, ne sa Istinom.“ F. Dostojevski

Foto: Igor Prusac