Ne propustite izložbu „Dobro došli u mezozoik“

U galeriji Prirodnjačkog muzeja „Mali Kalemegdan 5″ pre par dana otvorena je izložba „Dobro došli u mezozoik“. Autori izložbe su dr Desa Đorđević Milutinović, dr Aleksandra Maran, dr Zoran Marković i mr Slavko Spasić. Ovo je odličan način da se zabavite sa svojom decom. Izložba će biti otvorena do kraja novembra 2014.

Šta je to mezozoik?
Mezozoik je geološki period koji je počeo pre 250 miliona godina i završio se pre 65 miliona godina jednom velikom i do danas nedovoljno objašnjenom ekološkom katastrofom. Doba mezozoika, koje se deli se na trijas, juru i kredu, u popularnoj literaturi je poznato i kao „Doba dinosaurusa“. U tom periodu, pored dinosaurusa, živele su i mnoge druge životinje i biljke o kojima se veoma malo zna i koje se u popularnoj literaturi ili filmovima gotovo nikada ni ne pominju. Ali bez njih, takozvani „svet dinosaurusa“, u suštini, ne bi ni postojao, jer svako živo biće, ma koliko se čoveku činilo malo i nevažno, zapravo je neraskidivi deo jednog ekosistema.
Tokom mezozoika se, što je malo poznato, desio niz važnih evolutivnih, geoloških i klimatskih dogadjaja koji su imali izuzetno veliki uticaj na dalji tok života na Zemlji.

Ovo je izložba o jednom davno iščezlom svetu i vremenu o kome svako zna po nešto i koje je od svih prohujalih geoloških doba oduvek najviše privlačilo pažnju.

Na izložbi će biti predstavljene rekonstrukcije morskih ekosistema sa najkarakterističnijim morskim životinjama toga doba kao što su neobični beskičmenjaci amoniti i belemniti, i veliki morski reptili pleziosaurus, elasmosaurus i ihtiosaurus.

Prikazana je i rekonstrukcija staništa na kome je pre 75 miliona godina živeo veliki broj različitih dinosaurusa, drugih gmizavaca, ali i sisara tog doba. Na osnovu podataka o jednom od najpoznatijih fosilnih nalazišta sa područja Mongolije, rekonstruisan je mogući izgled ekosistema koji je pre 75 miliona godina postojao u tom regionu.
Izložbu obogaćuju i originalni fosili morskih beskičmenjaka nadjenih na području Srbije i fosili biljaka starosti 200 miliona godina, koje su na području današnje Srbije nekada gradile šumske ekosisteme.
Nekoliko vernih replika dočarava mezozoik – fosil morskog gmizavca ihtiosaurusa, fosilni ostaci praptice arheopteriks, smrtonosna kandža velosiraptora, zub jednog od najopasnijih dinosaurusa krede – tiranosaurusa, kao i model jednog od prvih cvetova, jer su se biljke sa cvetovima prvi put pojavile u mezozoiku.
Posetioci mogu saznati nešto više o izgledu planete u doba mezozoika tokom koga je raspored mora i kontinenata bio potpuno drugačiji nego danas, a putem „vremenske linije“, mogu dobiti i „vremensku“ orijentaciju pre koliko miliona godina su živele pojedine životinje tog doba.

Da li ste znali:

• da diplodokus i tiranosaurus nisu živeli u isto vreme, već ih je razdvajalo preko 100 miliona godina geološke istorije.
• da su prvi sisari evoluirali u isto vreme kada i prvi dinosaurusi.
• da su neki leteći gmizavci bili veoma velikih razmera, poput kvecalkoatla čiji je raspon krila bio oko 18 m, što je veličina omanjeg aviona.
• da su drevni morski beskičmenjaci amoniti dobili naučni naziv po egipatskom bogu Amonu.
• da veliko izumiranje na kraju mezozoika, kada su nestali gotovo svi ogromni gmizavci, nije bilo ni jedino, ni najveće u veoma dugoj geološkoj istoriji naše Planete.

Izložba je namenjena svima koji žele više da saznaju o drevnom vremenu koje je obeležilo postojanje dinosaurusa i o kome se i danas veoma malo zna.

Izložba je posebno prilagodjena dečijem uzrastu, osnovcima i srednjoškolcima. Dva veća eksponata prilagođena su slepim i slabovidim osobama. Oni mogu da se dodiruju i njihove etikete su pisane Brajevim pismom.

Poruka izložbe je da mezozoik ne treba gledati samo kao doba dinosaurusa i drugih čudovišnih životinja, već je potrebno istoriju planete sagledati sa daleko većom pažnjom. Evolucija je dugotrajan proces i traje milijardama godina. Neke vrste nestaju druge nastaju. To je stalan proces koji se nikada ne zaustavlja i uvek ide napred.

Svet mezozoika je svet u kome su živele desetine i stotine hiljada različitih životinjskih i biljnih vrsta i svaka od njih je činila mali ali veoma bitan i nezamenljiv deo mezozojskih ekostema. Međutim, zbog ljudske težnje ka senzacijama, ka nečemu što je drugačije i tako daleko od sveta koji poznajemo, mezozoik je ostao „Doba dinosaurusa“ i ništa više od toga.
Autori izložbe pokušaće da posetiocima dočaraju realni svet mezozoika u kome su živeli i dinosaurusi ali i mnoge druge vrste životinja i biljaka.