Bojan K.
Često ne verujemo zvaničnim podacima o izmerenoj temperaturi jer imamo osećaj da je mnogo toplije a izgovori su nam da je temperatura izmerena u „debeloj“ hladovini.
– Meteorološka kućica sa termometrom nalazi se na dva metra iznad travnate površine na osunčanom terenu a ne u hladu, kažu meteorolizi.
Ko još veruje vremenoskoj prognozi? A tek dugoročnoj… Međutim, iako joj ne verujemo, uvek je rado gledamo jer prosto želimo da znamo kakvo nas vreme čeka u budunosti.
Prethodnih dana je pakleno i kolika god da je izmerena temperatura, svi govorimo da ima preko 40, 41, 45 stepeni i da nas „namerno“ lažu da ne bi proglasili vanredno stanje.
Šta je istina?!
„Objavite, bre, prave visine temperatura! Između 41 i 43 se kreću, zagarantovano!”
„U debeloj hladovini jeste 39 a na prijatnom suncu 44. Izmerila lično u 13.50!”
Na prozivke „nevernih Toma” meteorolog RHMZ-a Nedeljko Todorović odgovara da ne osporava njihove podatke ali ističe da se temperatura vazduha meri po određenim međunarodnim standardima koji već decenijama važe svuda u svetu.
– Meteorološka kućica sa termometrom nalazi se na dva metra iznad travnate površine na osunčanom terenu a ne u hladu. Sam termometar je u blagoj senci kućice i ne sme biti direktno izložen suncu jer bi u tom slučaju došlo do zagrevanja materijala od kojeg je napravljen i umesto temperature vazduha pokazivao bi temperaturu materijala.
Zato se i dešava da neko pet centimetara iznad asfalta ili na limu izmeri 50 stepeni Celzijusovih ali to nije temperatura vazduha, objašnjava Todorović.
Znamo da ne verujete ali možda vas zanima
Govoreći o prognozi za naredni period Todorović napominje da će vrućine i suša u prestonici potrajati sve do početka avgusta i da nekog ozbiljnijeg osveženja nema ni u najavi.
– Mali su izgledi za kratkotrajne pljuskove u Beogradu. Manje osveženje očekuje se u ponedeljak i utorak, 27. i 28. jula, kada maksimalna temperatura neće prelaziti 30 odnosno 32 stepena, kaže Todorović dodajući da, i u vreme tropskih vrućina postoji razlika u temperaturi u pojedinim delovima grada ali da je ona svega dva-tri stepena.
Najtopliji je, svakako, centar Beograda gde nema mnogo zelenila ali ima zgrada i betona zbog čega bi spas trebalo potražiti na hladnijim mestima, u šumovitim delovima i pored reka.
U urbanim sredinama dva-tri stepena toplije
– Beograd, kao i mnogi veliki gradovi u svetu, predstavlja „toplotno ostrvo” gde su temperature u urbanim delovima za dva-tri stepena više nego u prigradskim naseljima, objašnjava Đorđe Đurić, meteorolog za „Weather2Umbrella”.
– U toku dana sav taj beton upije veliku količinu toplote zbog čega ne stigne ni preko noći da se ohladi pa je u tim krajevima uvek za koji stepen toplije, objašnjava Đurić.
Mi kažemo – nekad su i ta dva-tri stepena niže dovoljna da nam bude prijatnije a ako dodamo zelenilo kog na levoj obali ne manjka, eto nama idile koja drugima nije poznata.
