Jelena S.
Pravoslavna nova godina slavi se 13. januara, ali po Julijanskom kalendaru tog datuma je 1. januar.
Mnogi je nazivaju starokalendarska, a nastala je po računanju vremena, koje je ustanovio Julije Cezar.
Svi znamo da se niz zimskih proslava završava Spskom novom godinom. I pored zvaničnog računanja vremena, znamo svoju tradiciju.
Gde se proslavlja?
Iako nije zvanična Nova godina, ona se rado slavi u balkanskim zemljama kao što su Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina (Republika Srpska), Makedonija, pravoslavni delovi Hrvatske itd. Takođe se slavi u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji, Gruziji…
Zašto 13. januar?
Januar kao dan početka Nove godine prihvaćen je tek 1582. godine uvođenjem reformisanog Gregorijanskog crkvenog kalendara. Mnoge druge nacije su nastavile da koriste stari kalendar Julija Cezara i njihov kalendar se svakih 127 godina udaljava za po jedan dan od zvaničnog, da bi danas bio udaljen 13 dana. Zato se Nova godina „po starom“ slavi 13. januara.
Kako se nekada slavila Srpska nova godina?
Proslavu Nove pravoslavne godine organizovala je prva beogradska „Kasina”, a sledećih godina su se pridružile sve prestoničke kafane, bioskopi i domovi ratnika. U komunizmu je slavlje Srpske nove godine bilo zabranjeno pa su i oni rođeni 13. januara bili sumnjivi ako slave rođendan.
S Novom godinom probudio se kod nas i društveni život. Veselja započinju, prijatelji se sastaju u privatnim društvima, vesele se i u prijatnoj zabavi provode. Kud god da se okreneš, od svuda ti svirka uši zaglune – preneo je novogodišnju atmosferu 1. januara 1847. reporter „Srbskih novina”.
Srbi su starokalendarsku Novu godinu od 1923. počeli da praznuju kao „opozicionu” – javno i prkosno, u restoranima i na ulicama iako nije bila državni praznik.
Zašto mnogi slave obe Nove godine?
Kako je početkom ovoga veka zapad bio, ljudski gledano, kulturniji i napredniji, to je prihvatanje novog, Gregorijanskog kalendara bio vidljiv znak uključivanja u napredne svetske tokove.
Tu je došlo do raskoraka između mladih, novostvorenih država (kakva je bila i Kraljevina SHS a kasnije Kraljevina Jugoslavija) i Pravoslavne crkve u tim državama, koja je iz opravdanih razloga nastojala da ostane pri starom računanju vremena.
Da li bi računanje ovog praznika moglo da se pomeri?
Zna se da je revolucionarnu reformu kalendara napravio naš akademik i profesor Milutin Milanković iz Dalja, daleke 1923. godine i da je njegov kalendar najprecizniji u svetu. Iako su rešenje prihvatile sve pravoslavne crkve i to overile potpisima svojih patrijarha, on nikada nije zaživeo, čak ni kod nas.
Kako god da je računanje bilo, ipak smo ostali pravoslavni narod. Mi posle svog Božića slavimo i Pravoslavnu novu godinu.
A praznici su tu da sve podsete na porodicu i na deljenje najlepših trenutaka. Želimo svim stanovnicima Leve obale Beograda da Srpsku novu godinu dočekaju sa najbližima.
