Bojan K.
Dan studenata, 4. april, obeležava se danas u Srbiji u znak sećanja na velike demonstracije protiv jačanja fašizma, koje su održane 1936. godine, kada je u protestima poginuo student prava Žarko Marinović.
Na univerzitetima, fakultetima i u studentskim domovima u Beogradu obeležava se Dan studenata. Tim povodom organizuju se svečanosti, takmičenja u znanju, muzička i sportska nadmetanja, biraju se najbolji studenti.
Na platou ispred Studentskog grada tradicionalno se organizuje veliki koncert, gde će glavni izvođači biti bend Zemlja Gruva, a očekuje se do 10.000 studenata. Dan studenata obeležava se prigodnim programima i na fakultetima i u studentskim domovima.
Šta je Bolonjski proces?
Bolonjski proces je pojam koji označava političku namenu stvaranja Evropskog visokoškolskog područja stvaranjem standardnih akademskih titula.
Bolonjski proces je nastao nakon što su ministri obrazovanja 29 evropskih država u italijanskom gradu Bolonji 19. juna 1999. godine potpisali Bolonjsku deklaraciju. Na sledećim sastancima u Pragu 2001, Berlinu 2003, Bergenu 2005, Londonu 2007. i Luvenu 2009. lista članica se proširila tako da danas gotovo sve zemlje Evrope i Rusija učestvuju u ovom procesu. Srbija je postala potpisnik Bolonjskog procesa u Berlinu 2003. godine.
Bolonjski proces nije inicijativa Evropske unije. U njemu učestvuje 46 zemalja, što je daleko više od broja članica EU. Zemlje potpisnice Bolonjske deklaracije od 1999. su: Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Holandija, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija; od 2001: Hrvatska, Kipar, Lihtenštajn, Turska; od 2003: Albanija, Andora, Bosna i Hercegovina, Rusija, Srbija, Makedonija i Vatikan; od 2005: Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija, Moldavija i Ukrajina; od 2007: Crna Gora.
Ali i ovaj 4. april studenti dočekuju sa identičnim problemima kao i prethodnih godina. Počeci akademske godine bili su u znaku protesta zbog nejasnih kriterijuma za upis naredne godine i visokih školarina.
Prosečan student Univerziteta u Beogradu ima priliku sedam puta da obeležava Dan studenata, jer je prosečno vreme studiranja sedam godina. Nisu retki ni studenti koji na fakultetima provedu i više od decenije a prosečno vreme studiranja ne smanjuje se značajnije već 20 godina iako je uveden Bolonjski sistem školovanja.
Bolonjska glavobolja
Primena Bolonjske deklaracije zvanično je u Srbiji počela 2005. godine. Prve diplomirane „bolonjce“ već imamo, pa se efekti i rezultati novog sistema visokog obrazovanja mogu sagledati preciznije i pouzdanije nego ranijih godina. Prema onome što se sada vidi, sa jedne strane imamo fakultete koji su uspeli da ostvare primarni cilj: da skrate vreme studiranja i povećaju prolaznost sa jedne godine studija u narednu. Sa druge strane su fakulteti kojima to nikako ne polazi za rukom, a ova oštra podela na veoma uspešne i potpuno neuspešne dodatno je tonirana činjenicom da od 2005. godine kada je počela primena Bolonje, nijedna jesen nije prošla bez studentskih protesta.
Studenti smatraju da i sa „školovanjem po Bolonji“ i dalje postoje veliki problemi, jer reforma nije izvršena do kraja. Programi su nausklađeni, novine se ne poštuju, literature je zastarela. Studenti često popunjavaju razne evaluacione upitnike u kojima ocenjuju rad profesora i fakulteta, ali se njihov glas malo vrednuje, pa zato ta praksa gubi na značaju. Takođe, u proces odlučivanja i sprovođenja reformi moraju se uključiti i studentski parlamenti i organizacije.
Problemi nastaju i nakon završetka studija. Prve generacije bolonjskih studenata okončale su studije, ali je malo njih dobilo diplome, jer postoje problemi sa njihovim izdavanjem, i na njih se čeka godinama.Veći problem predstavlja zaposlenje. Broj nezaposlenih je u porastu, a na birou čekaju čak i doktori nauka. Srbija je među zemljama sa najvećom stopom nezaposlenosti mladih u Evropi.
Ipak gledanjem kroz ružičaste naočare verujmo i nadamo se da budućnost mladih u Srbiji nije izgubljena. Apelujemo da se u sistemu obrazovanja preduzmu konretni koraci, jer najveći teret podnose studenti i da 4. aprili proslavimo uz parolu ministra Žarka Obradovića „Znanje je vaš najveći kapital“!
